Manje emisija, više čistih tehnologija: dokle je stigla EU?

Emisije gasova sa efektom staklene bašte u Evropskoj uniji nastavile su da beleže trend opadanja, uz istovremeni porast primene čistih tehnologija, navodi se u novom Izveštaju o napretku EU u oblasti klimatske akcije za 2026. godinu, koji je objavila Evropska komisija. Zahvaljujući prihodima od sistema trgovine emisijama (EU ETS) koji su u porastu, povećavaju se i sredstva za finansiranje dekarbonizacije.

Prvi podaci pokazuju da su neto emisije gasova sa efektom staklene bašte u EU smanjene za 1,6 odsto tokom 2025. godine u odnosu na prethodnu godinu. U poređenju sa 1990. godinom, emisije su sada niže za 39 odsto, dok je privreda EU u istom periodu porasla za 74 odsto.

Prihodi ostvareni od sistema EU ETS dostigli su u 2025. godini 43,2 milijarde evra, što je za 11 odsto više nego u 2024. godini. Kako se navodi na sajtu Evropske komisije, od ukupnog iznosa, 23,8 milijardi evra se direktno usmerava državama članicama za finansiranje mera dekarbonizacije u domaćinstvima i industriji.

Ipak, u izveštaju se upozorava da ovakvo smanjenje nije dovoljno da se ostvare svi ciljevi postavljeni do 2030. godine. Zbog toga će od devet država članica biće zatraženo da pripreme planove korektivnih mera kako bi ubrzale smanjenje emisija.

U pogledu primene čistih tehnologija, kapaciteti solarnih i vetroelektrana u Evropskoj uniji dostigli su 611 GW, a tokom 2025. godine registrovano je 1,9 miliona novih električnih automobila na baterije. Pored toga, instalirano je i preko 40 GW kapaciteta toplotnih pumpi, u poređenju sa 26 GW tokom 2024. godine.

U izveštaju se govori i o sve većim ekonomskim posledicama klimatskih promena. Ekstremni vremenski događaji prouzrokovali su procenjenih 822 milijarde evra štete u Evropskoj uniji od 1980. godine, dok se potrebe za ulaganjima u prilagođavanje klimatskim promenama procenjuju na oko 70 milijardi evra godišnje do 2050. godine.

Evropska unija je ove godine dodatno ojačala svoj dugoročni klimatski okvir utvrđivanjem pravno obavezujućeg cilja da se neto emisije do 2040. godine smanje za 90 odsto u odnosu na 1990. godinu.