Kako Evropska komisija ocenjuje usklađivanje energetskog sektora BiH sa pravilima EU

Evropska komisija analizirala je napredak Bosne i Hercegovine u usklađivanju energetskog sektora sa pravilima Evropske unije u Izveštaju o napretku za 2026. godinu. U oblasti energetike, izveštaj ukazuje na brojne izazove, uprkos pojedinih segmenata u kojima se beleže pozitivni pomaci. Kako se navodi, reč je o određenim ključnim reformama koje još uvek nisu sprovedene, a donošenje važnih odluka na državnom nivou ostaje jedan od izazova za dalji napredak.

Jedan od najvećih izazova za BiH ostaje otvaranje unutrašnjeg energetskog tržišta i usvajanje preostalih zakona o električnoj energiji i gasu. Zemlja i dalje kasni sa usklađivanjem sa Paketom za integraciju električne energije, koji predstavlja preduslov za povezivanje sa regionalnim i evropskim tržištima. To podrazumeva, između ostalog, razdvajanje delatnosti i sertifikaciju operatora prenosnog sistema, imenovanje nominovanog operatora tržišta električne energije, kao i uspostavljanje berze električne energije i tržišta za dan unapred i unutardnevnog tržišta. Pored usvajanja zakona na državnom nivou, potrebno je uskladiti i propise na nivou entiteta.

Kada je reč o sigurnosti snabdevanja, iako prirodni gas čini svega 3 odsto ukupnog snabdevanja energijom, Bosna i Hercegovina i dalje zavisi od jednog izvora – Rusije. Puna primena Uredbe o sigurnosti snabdevanja gasom još uvek nije ostvarena, a potrebno je izraditi procenu rizika, preventivni plan delovanja i plan za vanredne situacije. Istovremeno, na državnom nivou nije ostvaren značajan napredak u uspostavljanju pravnog i institucionalnog okvira za obavezne zalihe nafte. Iako je Federacija BiH preduzela određene korake ka formiranju rezervi i proširenju skladišnih kapaciteta, sistem je još u ranoj fazi razvoja, dok u Republici Srpskoj nisu preduzeti značajni koraci u ovoj oblasti.

Kada je reč o zelenoj tranziciji, Bosna i Hercegovina i dalje se suočava sa izazovima u usklađivanju energetskog sektora sa evropskim ciljevima dekarbonizacije. Kako se navodi u izveštaju, iako raspolaže značajnim potencijalom za razvoj obnovljivih izvora energije, pravni okvir na državnom nivou u ovoj oblasti još uvek nije uspostavljen. Evropska komisija ukazuje i na potrebu za bržim sprovođenjem planiranih projekata i usvajanjem Nacionalnog energetskog i klimatskog plana.

Uprkos ovim izazovima, zabeleženi su pozitivni pomaci u razvoju kapaciteta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. U funkciji je pet vetroparkova, dok raste i broj solarnih elektrana, uključujući deset solarnih parkova. Evropska komisija ocenila je da postojeće planove za izgradnju novih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije treba brzo sprovesti.

U oblasti energetskih mreža, Bosna i Hercegovina i dalje treba da se uskladi sa revidiranom Uredbom TEN-E, dok sprovođenje prioritetnih projekata još uvek nije započeto. Među važnim projektima za unapređenje regionalnih elektroenergetskih veza izdvajaju se povećanje kapaciteta postojeće interkonekcije sa Crnom Gorom i Transbalkanski koridor, koji obuhvata dalekovod između Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

Dalji napredak u usklađivanju sa evropskim energetskim pravilima zahteva usvajanje preostalih zakona, unapređenje koordinacije nadležnih institucija i sprovođenje planiranih infrastrukturnih projekata.

Energetski portal