Struka upozorava: Požar u Deliblatskoj peščari traži pažljivo osmišljenu obnovu

Obnova Deliblatske peščare nakon velikog požara trebalo bi da bude zasnovana na očuvanju njenih različitih ekosistema i biodiverziteta, a ne na jednostavnom vraćanju šumskih površina.

To su ocenili predstavnici Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, ukazujući da Deliblatska peščara nije klasično šumsko područje, već jedinstven mozaik peščarskih, stepskih i šumskih ekosistema.

Kako navode, požar je naneo veliku štetu živom svetu i prirodnim staništima, dok bi neadekvatne mere nakon požara mogle da prouzrokuju dodatni gubitak biodiverziteta.

Na području Deliblatske peščare registrovano je više od 180 zaštićenih vrsta, ne računajući ptice. Više od 70 njih obuhvaćeno je Direktivom o staništima Evropske unije i Bernskom konvencijom, dok se više od 130 vrsta nalazi pod režimom stroge zaštite ili zaštite u Srbiji.

Na ovom području evidentirano je i 18 tipova staništa obuhvaćenih mrežom Natura 2000, dok je za 39 vrsta biljaka i životinja Deliblatska peščara jedno od najpogodnijih područja za dugoročni opstanak populacija u Srbiji.

Pročitajte još:

• Aktivno 12 požara širom Srbije, prvi put bez žarišta u Deliblatskoj peščari
• Požar u Deliblatskoj peščari: stara pretnja i nova prilika za obnovu staništa
• Požar u Deliblatskoj peščari zahvatio više od 300 hektara, situacija teška i u Ibarskoj klisuri

Prave razmere štete biće moguće utvrditi tek nakon potpunog gašenja požara i detaljne terenske procene. Stručnjaci zato predlažu izradu Programa revitalizacije Deliblatske peščare, koji bi pripremio nezavisni multidisciplinarni tim iz oblasti biologije, ekologije i zaštite prirode, šumarstva, pedologije, hidrologije, agronomije, klimatologije, energetike i drugih relevantnih oblasti.

Pre početka sanacionih radova i uklanjanja oštećene vegetacije, potrebno je utvrditi koja su staništa i druge strukture značajne za zaštićene vrste preživeli požar i obezbediti njihovu zaštitu.

Stručnjaci smatraju da je potrebno preispitati i dosadašnji način upravljanja peščarom, uključujući sadnju crnog i belog bora i bagrema. Kako navode, ove vrste nisu deo prirodnih staništa tog područja i uticale su na promenu njegovog izvornog ekološkog karaktera.

U okviru budućeg programa trebalo bi sagledati i uticaj postojećih i planiranih vetroparkova, kao i drugih privrednih i infrastrukturnih projekata u neposrednoj blizini peščare.

Biološki fakultet i PMF zalažu se za otvorenu i transparentnu javnu raspravu, uz uključivanje naučne i stručne zajednice, građana, državnih institucija i organizacija civilnog društva.

Energetski portal