Plutajuće alge sve prisutnije u svetskim okeanima

Plutajuće alge zauzimaju sve veće površine svetskih okeana, pokazalo je novo istraživanje u kojem su naučnici uz pomoć veštačke inteligencije analizirali više od milion satelitskih snimaka.

Istraživanje, koje su sproveli naučnici sa Univerziteta Južne Floride i američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA), predstavlja prvi pokušaj da se na globalnom nivou utvrdi kako se količina algi na površini mora menjala tokom dužeg vremenskog perioda.

Analizirano je oko 1,2 miliona satelitskih snimaka nastalih između 2003. i 2022. godine. Rezultati pokazuju da su se tokom posmatranog perioda povećavale i mikroskopske alge koje se skupljaju na površini vode i veće plutajuće alge, poput morskih trava i sargassuma.

Površine sa mikroalgama povećavale su se u proseku za oko jedan odsto godišnje. Mnogo izraženiji rast velikih plutajućih algi zabeležen je u pojedinim delovima tropskog Atlantika i zapadnog Pacifika, gde je njihova rasprostranjenost rasla i više od 13 odsto godišnje.

Pročitajte još:

• Kako će jači El Ninjo uticati na globalnu temperaturu
• Rekordni toplotni talas zahvatio Evropu, WMO upozorava na još ekstremnije dane
• „Klimatski šetač” na ruti od 12.000 kilometara: trenutno u BiH, put nastavlja ka Srbiji

Naučnici posebno izdvajaju period posle 2008. godine, kada su počele da se pojavljuju veoma velike nakupine algi u različitim delovima sveta. Veliki cvet zelene alge ulva (morska salata) zabeležen je 2008. u Žutom moru, dok se nekoliko godina kasnije ogromna količina sargassuma pojavila u tropskom Atlantiku.

Prema autorima istraživanja, moguće je da se u okeanima događa dugoročnija promena koja pogoduje razvoju plutajućih algi.

Razlozi nisu isti u svim delovima sveta. U nekim područjima rast algi može da bude povezan sa većom količinom hranljivih materija koje preko reka i otpadnih voda dospevaju u more. U drugim regionima važnu ulogu mogu imati zagrevanje mora, promene okeanskih struja i prirodne klimatske oscilacije.

Veća količina algi ne mora uvek da bude loša. Dok plutaju na otvorenom moru, one mogu da predstavljaju stanište i sklonište za ribe i druge morske organizme.

Problem nastaje kada ogromne količine algi stignu do obale. Njihovo nagomilavanje i raspadanje može da naruši kvalitet vode, ugrozi životinje i ljude, oteža korišćenje plaža i nanese štetu turizmu i lokalnim ekonomijama.

Autori istraživanja zato planiraju da nastave praćenje okeana pomoću satelita kako bi preciznije utvrdili zašto se alge šire i da li će se ovaj trend nastaviti.

Energetski portal