Kompanije traže odlaganje primene ograničenja EU na visokorizičnu energetsku opremu

Grupa kompanija koje razvijaju projekte obnovljivih izvora energije i baterijskih skladišta u Centralnoj i Istočnoj Evropi uputila je pismo predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, povodom privremenih smernica kojima je ograničeno korišćenje sredstava Evropske unije za projekte u kojima se ugrađuju invertori i sistemi za konverziju električne energije dobavljača ocenjenih kao visokorizični.

Reč je o uređajima koji imaju važnu ulogu u radu solarnih elektrana, vetroelektrana i baterijskih skladišta, kao i njihovom povezivanju sa elektroenergetskom mrežom. Zbog mogućnosti daljinskog nadzora i upravljanja, ova oprema je istovremeno važna za Evropu i sa stanovišta sajber-bezbednosti.

Pismo je 7. jula uputila Alijansa industrije čiste energije Centralne i Istočne Evrope, a potpisali su ga predstavnici više od 30 kompanija i investicionih grupa koje posluju u državama regiona, baltičkim zemljama i Ukrajini. Obraćanje je prosleđeno i evropskom komesaru za energetiku, kao i evropskim finansijskim institucijama.

Iako se u pismu ne navode konkretni proizvođači, potpisnici ukazuju na veliku zastupljenost kineske opreme i zavisnost evropskog tržišta od kineskih lanaca snabdevanja.

Pročitajte još:

• Dogovoren dugoročni aranžman za razvoj 126 MW baterijskog skladištenja u Nemačkoj
• Moldavija ukida carine na baterije za skladištenje energije i vetroturbine
• Baterijski sistemi beleže rekordan rast u 2025.

Kompanije navode da podržavaju stroža pravila zaštite energetskih sistema, ali smatraju da automatsko isključivanje dobavljača samo na osnovu zemlje porekla ne predstavlja najbolje rešenje. Bezbednost opreme trebalo bi procenjivati na osnovu tehničkih karakteristika uređaja, softvera, kontrole daljinskog pristupa, komunikacionih protokola i sertifikacije, bez obzira na to gde je oprema proizvedena.

Prema njihovim navodima, nova pravila mogla bi posebno da pogode Centralnu i Istočnu Evropu, gde veliki broj projekata zavisi od evropskih fondova i razvojnih banaka. Evropska podrška, uključujući sredstva Fonda za modernizaciju i Mehanizma za oporavak i otpornost, često je ključna za obezbeđivanje finansiranja u ovom delu Evrope za razliku od razvijenijih tržišta Zapadne Evrope, gde investitori imaju veći pristup komercijalnim kreditima i dugoročnim ugovorima o otkupu električne energije

Kao primere tržišta koja bi mogla biti posebno pogođena navode Bugarsku, gde se brzo razvijaju baterijski sistemi, kao i Poljsku, gde je iz Fonda za modernizaciju podržano 180 projekata ukupne snage 3,9 gigavata i kapaciteta skladištenja od 14,5 gigavat-sati.

Posebno bi mogli da budu pogođeni projekti za koje su već potpisani ugovori, poručena oprema, obezbeđeno finansiranje i utvrđeni rokovi za priključenje.

Potpisnici zato traže da Evropska komisija proceni posledice novih pravila, uvede prelazni period najmanje do 2030. godine i zaštiti projekte koji su već u realizaciji.

Energetski portal