IEA: Globalna potrošnja gasa mogla bi da padne treći put u poslednjih sedam godina

Globalna potražnja za prirodnim gasom mogla bi ove godine da zabeleži pad od 0,5 odsto, što bi bio treći godišnji pad u poslednjih sedam godina, usled posledica sukoba na Bliskom istoku, smanjene ponude i visokih cena, navodi se u najnovijem kvartalnom izveštaju o tržištu gasa Međunarodne agencije za energiju (IEA).

Prema procenama IEA, pad potražnje prvenstveno će biti posledica manje upotrebe gasa u elektroenergetskom i industrijskom sektoru. Prvi podaci ukazuju da je globalna potrošnja prirodnog gasa u prvoj polovini 2026. godine bila niža nego u istom periodu prethodne godine, najviše zbog smanjenja potražnje na Bliskom istoku, gde su ograničenja u snabdevanju i šteta na industrijskim postrojenjima značajno uticali na potrošnju.

Na tržišta gasa snažno su uticali poremećaji u snabdevanju kroz Ormuski moreuz, kojim je pre sukoba prolazilo oko 20 odsto svetske trgovine tečnim prirodnim gasom (LNG). Iako je tranzit LNG brodova povećan nakon privremenog dogovora između Sjedinjenih Američkih Država i Irana o prekidu neprijateljstava i ponovnom otvaranju moreuza, obim saobraćaja i dalje je znatno ispod nivoa pre krize, dok neizvesnost u vezi sa budućim tokovima ostaje velika.

Cene prirodnog gasa u Evropi i Aziji u međuvremenu su se smanjile u odnosu na rekordne nivoe zabeležene u martu, ali su i dalje znatno iznad nivoa iz 2025. godine.

Pad proizvodnje LNG-a u Kataru i UAE

IEA navodi da je pad ponude LNG-a iz Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata bio posebno izražen, sa smanjenjem proizvodnje od gotovo 80 odsto između marta i juna u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Ipak, za celu 2026. godinu očekuje se da će ukupna globalna ponuda LNG-a ostati približno na nivou iz 2025. godine, zahvaljujući povećanju proizvodnje iz drugih regiona, uključujući nove projekte u Severnoj Americi, Africi i Australiji.

Međutim, ukoliko se potpuno ponovno otvaranje Ormuske moreuza odloži i nakon početka četvrtog kvartala, globalno tržište bi moglo da zabeleži prvi godišnji pad ponude LNG-a od 2012. godine.

Pročitajte još:

• Uvoz ruskog gasa u EU porastao početkom 2026. godine
• NIS podneo zahtev za novu posebnu licencu OFAC-a
• Đedović Handanović: Nastavak partnerstva sa Rusijom važan za gasnu sigurnost Srbije

Prema oceni IEA, posledice poremećaja na tržištu gasa mogle bi da se osećaju i nakon 2026. godine. Pre izbijanja sukoba, globalna ravnoteža ponude i potražnje počela je da se poboljšava od druge polovine 2025. godine, zahvaljujući puštanju u rad novih LNG kapaciteta.

Ipak, oštećenja gasne infrastrukture i prekidi u radu ključnih postrojenja, uključujući kompleks Ras Lafan u Kataru – najveće svetsko postrojenje za utečnjavanje prirodnog gasa – mogli bi da uspore planirano širenje kapaciteta te zemlje.

IEA očekuje da će najveći uticaj na rast ponude biti vidljiv tokom 2026. i 2027. godine, zbog čega bi tržišta mogla ostati zategnutija nego što se ranije predviđalo.

Kriza gasa utiče i na tržište hrane

Izveštaj upozorava i na šire posledice poremećaja u snabdevanju gasom, posebno na globalne lance proizvodnje đubriva. Prirodni gas predstavlja ključnu sirovinu za proizvodnju azotnih đubriva, pa poremećaji na tržištu mogu ugroziti bezbednost snabdevanja hranom, naročito u najosetljivijim regionima sveta.

IEA ocenjuje da aktuelna kriza još jednom pokazuje značaj diversifikacije izvora snabdevanja gasom, povećanja energetske efikasnosti i ubrzavanja prelaska na alternativne izvore energije kako bi se smanjila izloženost globalnim energetskim šokovima.

Energetski portal