Trans-balkanski energetski pravci dobijaju novu stratešku ulogu u Evropi

O novim pravcima snabdevanja govori se više nego ikada. To je u fokus dovelo i Trans-balkanski energetski koridor, koji se danas više ne posmatra samo kao regionalna infrastruktura, već kao jedan od pravaca za energetsku bezbednost jugoistočne i centralne Evrope, dakle šireg područja nego što se ranije posmatralo. Poslednjih meseci nekoliko paralelnih projekata i inicijativa o kojima smo pisali ukazalo je na zasigurno rastući značaj ovog pravca – od razvoja gasnih interkonekcija i novih izvora snabdevanja, do velikih elektroenergetskih investicija koje menjaju energetsku mapu regiona.

Važan korak ka boljem korišćenju ovog pravca očekuje se od avgusta 2026. godine, kada će države članice EU morati da primenjuju ista pravila za prekogranični transport i trgovinu gasom i na granicama sa zemljama Energetske zajednice. To znači jednostavnije ugovaranje kapaciteta, usklađenija pravila za protok gasa između država i manje regulatornih prepreka. Ovaj proces posebno je važan za Moldaviju, koja je ove godine otvorila tržište gasa za velike potrošače, odnosno za 55 odsto potražnje, kao i za Ukrajinu, čija bi velika podzemna skladišta gasa mogla da dobiju širi regionalni značaj, navodi se u saopštenju Energetske zajednice.

Trans-balkanski gasovod je decenijama uglavnom služio za transport ruskog gasa preko Ukrajine, Moldavije, Rumunije i Bugarske prema Balkanu i Turskoj. Međutim, nakon velikih promena na evropskom tržištu energenata, ovaj sistem počinje da dobija potpuno novu funkciju. Umesto dosadašnjeg pravca sever–jug, sve više se govori o transportu gasa u obrnutom smeru – od LNG terminala u Grčkoj i Turskoj, kao i buduće proizvodnje iz Crnog mora, prema Ukrajini, Moldaviji i centralnoj Evropi.

Pročitajte još:

• EMS potpisao ugovor za radove na trećoj sekciji Transbalkanskog koridora
• Počeli radovi na podmorskom gasovodu za rumunski projekat „Neptun Deep”
• Rumunija preuzima upravljanje lukom Đurđulešti u Moldaviji

Upravo zato projekat „Neptun Deep”, najveći rumunski projekat eksploatacije prirodnog gasa u Crnom moru, postaje deo iste priče, a radovi na podmorskom gasovodu su nedavno počeli. Reč je o projektu koji bi od 2027. godine mogao da donosi oko osam milijardi kubnih metara gasa godišnje, kao nov izvor za region jugoistočne Evrope, dok bi Trans-balkanski pravac mogao postati jedna od glavnih ruta za njegov transport.

Paralelno sa razvojem gasne infrastrukture, region prolazi i kroz transformaciju elektroenergetske mreže kroz projekat Transbalkanskog koridora za prenos električne energije. Srbija је jedan od aktera ove priče. Nedavno je Elektromreža Srbije potpisala ugovor za radove na trećoj sekciji ovog koridora, jednom od najvećih energetskih infrastrukturnih projekata u zemlji. Projekat obuhvata modernizaciju i izgradnju dalekovoda i trafostanica visokog napona, sa ciljem jačanja prenosne mreže Srbije i njenog boljeg povezivanja sa susednim zemljama i evropskim elektroenergetskim sistemom.

Energetski portal