47 organizacija upozorava: Gasni projekti na Zapadnom Balkanu zameniće jednu zavisnost drugom

Zajednički glas 47 organizacija civilnog društva sa Zapadnog Balkana, ujedinjenih u apelu vladama regiona, jasno poručuje: planovi za izgradnju novih gasovoda i gasnih elektrana neće doneti realnu alternativu ruskom gasu – naprotiv, produžiće zavisnost regiona od uvoza fosilnih goriva i povećati potrošnju gasa.

Kako navode u zajedničkom saopštenju, umesto da služe kao most ka energetskoj tranziciji, ovi projekti kreiraju gasnu zamku – umrežavanje koje vodi ka većoj, a ne manjoj upotrebi prirodnog gasa na Zapadnom Balkanu.

Poslednjih godina, projekti poput interkonektora Grčka–Severna Makedonija, LNG terminala u Crnoj Gori i Albaniji, kao i južne gasne interkonekcije između Hrvatske i Bosne i Hercegovine, dobijaju snažnu podršku iz Sjedinjenih Američkih Država.

Na ovogodišnjem Samitu Inicijative tri mora u Dubrovniku najavljeno je potpisivanje sporazuma upravo o gasnoj poveznici Hrvatska–BiH, dok je najavljeni američko-crnogorski sporazum o LNG terminalu u Baru već naišao na oštro protivljenje lokalnog stanovništva i civilnog sektora.

– Planove za dalji razvoj gasne infrastrukture u našem regionu ne prate analize opravdanosti investicija, koje bi uzele u obzir kako trenutno stanje u vezi sa ograničenom dostupnošću gasa i nepredvidivost cena, tako i buduće trendove. Ako razmotrimo potrebno vreme da se nova gasna infrastruktura razvije, kao i politike i finansijske instrumente koji sve više otežavaju korišćenje fosilnih goriva, naš region ima priliku da izbegne zamku velike zavisnosti od gasa u koju je EU svojevremeno upala. To se može postići fokusom na dalji razvoj kapaciteta obnovljivih izvora energije (sunce, vetar), dopunjenih hidroelektranama, kao i oslanjanjem na moderne tehnologije u oblasti grejanja (i hlađenja) i daljim unapređenjem energetske efikasnosti (smanjenjem potrošnje energije i gubitaka) – rekao je Ognjan Pantić iz Beogradske otvorene škole.  

Pročitajte još:

• U Hrvatskoj predstavljen plan ulaganja vredan 650 miliona evra iz EU ETS sredstava
• Negativne cene električne energije prvi put na srpskoj berzi od 5. maja
• Dani ekološkog prekoračenja: Koliko brzo zemlje Balkana troše resurse planete

U poređenju sa EU, ekonomije Zapadnog Balkana imaju nisku ili nikakvu zavisnost od gasa. Uprkos smanjenju potrošnje, gas je 2024. godine činio preko 20 odsto raspoložive energije u EU. Na Zapadnom Balkanu, ekonomije sa najvećom zavisnošću od gasa bile su Srbija (14 odsto) i Severna Makedonija (12 odsto). U Bosni i Hercegovini gas čini manje od tri odsto ukupne energije, dok Albanija, Crna Gora i Kosovo* nisu povezani na međunarodnu gasnu infrastrukturu, navedeno je u saopštenju Beogradske otvorene škole.

Međutim, većina vlada Zapadnog Balkana aktivno planira gasovode, elektrane i LNG terminale koji bi, zajedno, mogli utrostručiti potrošnju gasa iz 2023. godine. Ovo bi, prema zajedničkom saopštenju, ili dovelo ekonomije u neisplativu zavisnost od uvoza gasa, ili bi na kraju postala infrastruktura  bez upotrebne vrednosti.

Srbija takođe nastavlja širenje gasne mreže – u februaru je potpisala sporazum sa Azerbejdžanom o gasnoj elektrani od 500 MW u Nišu, a planira i izgradnju nove gasne elektrane u Novom Sadu.

– Usred još jedne krize fosilnih goriva, neverovatno je da vlade i dalje planiraju nove gasovode i elektrane na gas. Oni bi koštali milijarde, čak i pre uključivanja troškova gasa, i verovatno bi završili kao neiskorišćena ili loše isplativa infrastruktura, ili bi morali biti subvencionisi od poreskih obveznika. Planiranje i izgradnja bi u većini slučajeva trajali i do deset godina, prekasno da bi zamenili ruski gas, a region nema ni novca ni vremena za ovako skupe greške – rekla je Pipa Galop iz CEE Bankwatch Network.

Organizacije pozivaju vlade regiona da se fokusiraju na solarne i vetroelektrane, uz podršku postojećih hidroelektrana i jakih mrežnih interkonekcija za proizvodnju električne energije, kao i na toplotne pumpe, geotermalnu energiju i korišćenje ambijentalne ili otpadne toplote za grejanje i hlađenje. Takođe se poziva na jačanje  mera energetske efikasnosti i elektrifikaciju sektora grejanja i transporta.

Analiza je sprovedena u okviru projekta Navigator Zelene agende koji sufinansira Evropska unija. Projekat sprovodi Beogradska otvorena škola u saradnji sa šest regionalnih partnera: Udruženjem Arhus centar, organizacijom Eko-Tim, organizacijom Eco-Z, Centrom za istraživanje i informisanje o životnoj sredini Eko-svest, organizacijom za zaštitu i očuvanje prirode u Albaniji i mrežom CEE Bankwatch.

* Ovaj naziv ne prejudicira status Kosova i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, kao i sa mišljenjem Međunarodnog suda pravde o Deklaraciji nezavisnosti Kosova.

Energetski portal