Globalna energetska kriza – strategije Evrope za očuvanje stabilnosti

Ekonomija i energetika, nakon perioda relativne stabilnosti, ponovo se nalaze pred ozbiljnim izazovima usled geopolitičke nestabilnosti na Bliskom istoku, koja je dodatno intenzivirana početkom ove godine. Ovakav razvoj događaja brzo se odrazio na globalno tržište, podstičući zemlje širom sveta da ubrzano donose pakete mera i krizne planove usmerene ka očuvanju energetske sigurnosti i cenovne stabilnosti. Energetska nezavisnost time je još jednom potvrđena kao jedan od ključnih stubova nacionalne bezbednosti.

U nastavku teksta biće predstavljen pregled kratkoročnih i strateških odgovora odabranih evropskih zemalja i institucija, koji ilustruju različite pristupe reagovanju na aktuelnu situaciju. Važno je napomenuti da su prikazani podaci zasnovani na okolnostima i zvaničnim odlukama donetim tokom marta, zaključno sa početkom aprila 2026. godine.

Pre nego što se osvrnemo na pojedinačne primere, treba sagledati širi okvir mera koje su države primenjivale kao odgovor na poremećaje na energetskom tržištu. U najkraćem, ovi odgovori mogu se podeliti na kratkoročne i dugoročne. Kratkoročne mere bile su usmerene na ublažavanje neposrednog pritiska na građane i privredu i obuhvatale su ograničavanje cena energenata, smanjenje akciza i poreza, puštanje državnih rezervi na tržište, kao i, u pojedinim slučajevima, ograničenja izvoza. S druge strane, dugoročnije politike fokusirane su na jačanje otpornosti energetskog sistema. One podrazumevaju povećana ulaganja u obnovljive izvore energije, unapređenje energetske efikasnosti, diversifikaciju izvora snabdevanja, kao i podsticaje za električna vozila i širu elektrifikaciju potrošnje.

Iako zvaničnici Evropske unije navode da stabilnost snabdevanja za sada nije ugrožena, istovremeno se naglašava potreba da se države-članice pridržavaju određenih mera. Kao jedan od razloga trenutne stabilnosti navodi se obaveza država-članica da održavaju zalihe nafte, ali i da imaju planove za reagovanje u slučaju eventualnog poremećaja u snabdevanju.

Kako bi se dugoročno održala stabilnost, Evropska komisija je uputila pismo ministrima energetike država-članica. U tom pismu komesar poziva na bolju koordinaciju i razmatranje dobrovoljnih mera štednje goriva, sa posebnim fokusom na sektor transporta, u skladu sa preporukama Međunarodne agencije za energiju (IEA) iz njenog plana u deset tačaka za smanjenje potrošnje nafte.

Plan predviđa konkretne mere koje vlade, kompanije i domaćinstva mogu primeniti kako bi smanjili potrošnju i ublažili ekonomske posledice poremećaja izazvanih ratom na Bliskom istoku. Posebna pažnja usmerena je na drumski saobraćaj, koji čini gotovo polovinu globalne potražnje za naftom, ali mere obuhvataju i avio-saobraćaj, kuvanje i industriju.

Deset tačaka odnose se na:

1. Povećanje rada od kuće na poslovima koji su pogodni za rad na daljinu
2. Smanjenje brzine na auto-putevima za najmanje 10 kilometara na čas
3. Prelazak sa privatnih automobila na javni prevoz
4. Uvođenje sistema naizmenične vožnje po registarskim tablicama u velikim gradovima
5. Više putnika u jednom vozilu, uz ekonomičnije prilagođenu vožnju
6. Bolje planiranje ruta, redovno održavanje vozila i optimalno korišćenje kapaciteta komercijalnog transporta
7. Preusmeravanje LPG-a iz saobraćaja ka domaćinstvima, što omogućava njegovo korišćenje za osnovne potrebe, poput kuvanja
8. Smanjenje broja letova, posebno poslovnih, ukoliko postoje alternative
9. Prelazak na električne uređaje za kuvanje i druge alternative, čime se smanjuje zavisnost od LPG-a u domaćinstvima
10. Korišćenje alternativnih sirovina i unapređenje efikasnosti proizvodnih procesa u industriji, što smanjuje potrošnju nafte i oslobađa resurse za prioritetne potrebe

U FOUSU:

• Kraljevac: Rezervat koji pokazuje da je budućnost u zajedništvu
• EcoHive – domaća inovacija koja je automatizovala zaštitu pčela
• Stanje i perspektive baterijskih sistema za skladištenje energije u EU

Mere država-članica

Rumunija

Kao jedan od najodlučnijih primera izdvaja se Rumunija. Vlada ove zemlje u martu je usvojila dve važne uredbe. Prva predstavlja stratešku odluku za tržište gasa, čime je maksimalna cena prirodnog gasa za domaćinstva produžena do marta 2027. godine. Drugom uredbom proglašena je krizna situacija na tržištu sirove nafte i naftnih derivata. Ove mere stupile su na snagu 1. aprila i trajaće do 30. juna 2026. godine, uz mogućnost produženja, u zavisnosti od situacije na Bliskom istoku.

Rumunija je uvela obavezu prethodnog odobrenja države za izvoz dizela i sirove nafte. Kompanije koje žele da izvoze ili isporučuju gorivo unutar Evropske unije neophodno je da podnesu zahtev i prateću dokumentaciju nadležnim institucijama, čime država osigurava prioritet domaćem snabdevanju. Ukoliko dođe do nepoštovanja mere, propisuje se i mogućnost kazni od pet do 10 odsto prometa, uz konfiskaciju robe. Istovremeno, ograničene su trgovačke marže za proizvođače, uvoznike i distributere na nivoe iz 2025. godine kako bi se sprečilo neopravdano povećanje cena na pumpama. Dodatno, dozvoljeno je da se udeo biodizela u benzinu smanji sa osam na minimum dva odsto, što direktno utiče na snižavanje konačne cene za građane. Uporedo s ovim merama, vlada je izmenila i pravila o državnim subvencijama za dizel-gorivo kako bi se ubrzala isplata pomoći transportnim operaterima.

Hrvatska

U drugoj polovini marta, Hrvatska je donela 10. paket mera, koji je prvenstveno usmeren bio na zaštitu građana i privrede. Paket je kao cilj postavio ublažavanje posledica naglog porasta cena, uz očuvanje sigurnosti snabdevanja energijom. Jedna od odluka bila je da se mere za električnu energiju produže do 30. septembra 2026. godine, odnosno da će za domaćinstva i neprofitni sektor cene ostati nepromenjene. Kada je reč o preduzetnicima, u šestomesečnom periodu biće nastavljen model ograničenja cena za potrošnju do 250.000 kWh. Kada je reč o gasu, do kraja septembra ove godine obezbeđena je stabilnost snabdevanja i sprečen je rast cena.

Takođe, obezbeđena su i sredstva u iznosu od 55 miliona evra za nadoknadu troškova energije, čime se ublažava rast cena, dok je više od 125.000 najugroženijih građana dobilo direktnu novčanu podršku. Ova zemlja je donosila i kratkoročnije mere određivanjem najviših maloprodajnih cena naftnih derivata, čime su se ograničavale cene goriva i ublažavao njihov rast.

Kada je reč o dugoročnim merama, u 10. paketu mera navedeno je da je obezbeđeno blizu 250 miliona evra za investicije u energetsku opornost, što obuhvata obnovljive izvore energije, modernizaciju sistema i povećanje energetske efikasnosti.

Italija

Italija je donela jednu drugačiju odluku, kada je zvanično odložila postepeno ukidanje termoelektrana na ugalj na 2038. godinu, što će biti 13 godina nakon roka koji je predviđen Italijanskim nacionalnim energetskim planom (PNIEC) iz 2024. godine. Ova zemlja okrenula se obezbeđivanju sigurnijeg snabdevanja gasom. U tom kontekstu, kako su prenosili italijanski mediji, premijerka Italije posetila je u martu Alžir, kako bi se dogovorilo hitno povećanje isporuka gasa kroz gasovod TransMed.

Pored toga, italijanska multinacionalna energetska kompanija Eni dogovorila je dublju saradnju sa državnom naftnom i gasnom kompanijom Alžira – Sonatrach na istraživanju novih nalazišta gasa. Sredinom marta, ova kompanija objavila je da je pronašla dva nova nalazišta gasa u Libiji – Bahr Essalam South 2 i 3 – sa ukupnim procenjenim rezervama većim od jednog triliona kubnih stopa (Tcf). Nalazišta se nalaze oko 85 kilometara od obale, u blizini postojećeg ofšor polja Bahr Essalam, što će omogućiti brzu eksploataciju kroz postojeću infrastrukturu. Prvi testovi potvrdili su visok kvalitet rezervoara i značajan proizvodni potencijal. Proizvedeni gas biće namenjen domaćem tržištu Libije, ali i izvozu u Italiju.

Španija

U Španiji je Savet ministara usvojio dva Kraljevska dekreta-zakona – prvi, koji se odnosi na sveobuhvatni plan odgovora na krizu na Bliskom istoku, i drugi, koji uvodi mere u oblasti zakupa (iznajmljivanja stanova) kao odgovor na ekonomske i socijalne posledice rata u Iranu.

Prvi dekret predviđa mobilizaciju od čak pet milijardi evra i obuhvata dve grupe mera. Kratkoročne mere imaju za cilj da odmah ublaže posledice krize, kroz smanjenje poreza na energente, dodatnu podršku građanima, posebno najugroženijima, kao i pomoć privredi i ključnim sektorima, poput transporta i poljoprivrede, kako bi se sprečio dalji rast cena i očuvala stabilnost tržišta. S druge strane, dugoročne (strateške) mere usmerene su na jačanje otpornosti sistema i smanjenje zavisnosti od budućih kriza. Fokus je na ubrzanju ulaganja u obnovljive izvore energije, jačanju energetske nezavisnosti, kao i razvoju kapaciteta za skladištenje energije i modernizaciji energetske infrastrukture.

Drugi dekret odnosi se na tržište stanovanja i predviđa produženje postojećih ugovora o zakupu, kao i ograničenje rasta kirija, s ciljem zaštite građana u uslovima povećanih troškova života i ekonomske neizvesnosti.

Velika Britanija

Iako više nije članica Evropske unije, kao poslednji primer navodimo Veliku Britaniju, imajući u vidu njen značaj kao evropske države. Vlada Velike Britanije planira da uvede jeftiniju struju tokom vetrovitih dana, kada vetroelektrane proizvode više energije nego što mreža može da preuzme. U tim periodima, domaćinstva u blizini vetroparkova plaćala bi nižu cenu električne energije kako bi se višak struje iskoristio umesto da ostane neupotrebljen. Odlukom koja je takođe doneta prošlog meseca, uvode se plug-in solarni paneli, koji će biti dostupni u prodavnicama, omogućavajući domaćinstvima da smanje račune za energiju vez velikih troškova instalacije. Pored toga, u okviru standarda Future Homes Strandard, na snagu je stupila nova odluka koja uvodi pravilo da će većina novih kuća biti građena sa ugrađenim solarnim panelima i efikasnim sistemima grejanja. Uz to, od 1. aprila do kraja juna domaćinstva plaćaju niže račune za struju.

Govoreći o ovim strateškim odlukama, treba pomenuti da je Velika Britanija najavila da će se veliki aukcijski krug za OIE održati u julu 2026. godine, u kojem bi moglo da učestvuje čak 18 vetroparkova na moru, zajedno sa novim projektima vetra na kopnu i solarne energije.

Sukob na Bliskom istoku doveo je do najvećeg globalnog poremećaja u snabdevanju naftom u istoriji. Transport kroz Ormuski moreuz, koji čini oko 20 odsto globalne potrošnje nafte, trenutno je sveden na minimum. Podaci koje je objavila IEA pokazuju da je dnevno kroz ovaj moreuz prolazilo oko 20 miliona barela sirove nafte i naftnih derivata.

Iako je obnova transporta kroz Ormuski moreuz ključna za stabilizaciju globalnog energetskog tržišta, države širom sveta primenjuju različite mere na strani ponude i potražnje kako bi ublažile posledice. Jedna od najznačajnijih strateških odluka na međunarodnom nivou u martu bila je oslobađanje 400 miliona barela nafte iz strateških rezervi od strane članica Međunarodne agencije za energiju (IEA), što predstavlja najveće oslobađanje do sada u okviru te organizacije. Međutim, samim povećanjem ponude, trenutna nestašica ne može u potpunosti da se ublaži. Zbog toga kontrola i optimizacija potrošnje ostaju značajan i efikasan način da se smanji pritisak na korisnike, poboljša snabdevanje i ojača energetska sigurnost.

Priredila: Katarina Vuinac