Napredak Srbije u primeni cirkularnog stakla zahvaljujući Evropskoj uniji

Iako se u Srbiji trenutno reciklira između 40 i 45 odsto staklene ambalaže, primena cirkularnog stakla je još u razvojnoj fazi, ali beleži značajan napredak. To je, prema zaključcima Foruma „Kreativno staklo“, prvenstveno zahvaljujući usklađivanju sa regulativom Evropske unije i uvođenju poslovnih praksi koje već uspešno funkcionišu u zemljama članicama.

Evropska unija ostaje globalni lider u reciklaži stakla, sa prosečnom stopom od oko 75 odsto, što godišnje znači reciklažu od čak 11 miliona tona. Iako je Srbija po ovom osnovu ispred Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije (gde su stope ispod 30 odsto), dalji napredak zahteva razvoj infrastrukture, uvođenje depozitnog sistema i podizanje svesti građana.

Forum je održan u okviru obeležavanja 180 godina organizovane proizvodnje stakla u Srbiji i projekta Glassmaking tradition meets innovation, koji podržava Evropska unija. Na skupu su učestvovali stručnjaci, umetnici i edukatori iz Srbije, Danske, Slovenije, Rumunije, Bugarske i Velike Britanije.

Uštede energije do 30 odsto

Na svetskom nivou sve više se prelazi na cirkularni model proizvodnje stakla, koji podrazumeva da se materijal stalno vraća u upotrebu umesto da postaje otpad. Cirkularno staklo je najzastupljenije u ambalažnoj industriji (boce i tegle), građevinarstvu i automobilskoj industriji.

Primena ovih modela donosi uštede u potrošnji energije do 30 odsto, uz značajno smanjenje emisije ugljen-dioksida i količine generisanog otpada u odnosu na tradicionalne načine proizvodnje.

Cirkularnost podrazumeva sinhronizovanost svih faza – od prikupljanja staklenog otpada, sortiranja po boji i kvalitetu, drobljenja, topljenja u pećima, oblikovanja (duvanjem, presovanjem, livenjem) do hlađenja.

Izazovi za zanatski i umetnički rad

Iako cirkularni pristup ima brojne prednosti, njegova primena u zanatskom i umetničkom radu sa staklom suočava se sa tehničkim izazovima. Različite vrste stakla imaju različite tačke topljenja, a mešanje može dovesti do pucanja ili deformacija. Dodatni problemi su nedostatak čistog, dobro razvrstanog otpadnog stakla, visoke temperature topljenja koje proces čine skupim za male radionice, kao i nedovoljan broj edukativnih programa i radionica.

Zahvaljujući umetnicima i inovativnim preduzetnicima, istorijske prakse ponovne upotrebe stakla ipak dobijaju novi život, pokazujući da staklo može biti i materijal i medijum koji spaja estetiku, industriju i održivost.

180 godina staklarstva u Srbiji

Forum je održan i u znak sećanja na 180 godina od početka organizovane proizvodnje stakla u Srbiji. Začetak ove industrije vezuje se za političara i državnika Avrama Petronijevića, koji je svoja trgovačka i preduzetnička znanja sticao u Beču. On je 1843. godine zatražio od Državnog saveta posebne povlastice za podizanje fabrike stakla kod Jagodine, a već 1846. godine proizvedene su prve čaše poklonjene knezu Aleksandru Karađorđeviću.

Iako prva staklara nije dugo opstala, nasleđe je nastavljeno – posebno u paraćinskoj fabrici koju je 1907. godine osnovao Milivoje Popović, a koja radi i danas. Iako su mnoge fabrike otvorene tokom posleratne industrijalizacije (u Prokuplju, Zaječaru, Pančevu, Alibunaru) prestale sa radom tokom devedesetih godina, staklarsko nasleđe ostaje važan deo kulturnog i ekonomskog identiteta Srbije.

Energetski portal