Evropska komisija odobrila je programe državne pomoći u Bugarskoj, Nemačkoj i Sloveniji, koji predviđaju privremeno ublažavanje cena električne energije za energetski intenzivne kompanije. To najčešće uključuje metaluršku (čelik, aluminijum), hemijsku industriju (proizvodnja đubriva, plastike), proizvodnju cementa i građevinskih materijala, proizvodnju stakla i keramike, deo prehrambene industrije i druge.

Mere su namenjene industrijama koje su izložene riziku od premeštanja proizvodnje izvan Evropske unije, posebno u zemlje sa manje strogim ekološkim standardima. Taj rizik procenjuje se na osnovu energetske intenzivnosti sektora i njegove izloženosti međunarodnoj konkurenciji, a relevantni sektori definisani su u smernicama EU iz 2022. godine.

Visina odobrene pomoći i uslovi sprovođenja

Ukupna vrednost odobrenih programa pojedinačno iznosi 334 miliona evra za Bugarsku, 3,8 milijardi evra za Nemačku i 90 miliona evra za Sloveniju. Cilj je da se kompanijama u sektorima sa velikom potrošnjom energije nadoknadi deo troškova električne energije u periodu od najviše tri godine, kako bi se očuvala njihova konkurentnost u uslovima povećanih cena energije.

Pročitajte još:

Evropska komisija je ocenila da su programi u skladu sa pravilima o državnoj pomoći, uz niz uslova koje države moraju da ispune. Između ostalog, podrška je vremenski ograničena, cena električne energije ne sme pasti ispod definisanog minimuma, a korisnici su obavezni da najmanje 50 odsto primljenih sredstava ulože u projekte koji doprinose smanjenju troškova energetskog sistema i dekarbonizaciji, bez povećanja upotrebe fosilnih goriva.

Način isplate pomoći razlikuje se po državama. U Bugarskoj će se podrška realizovati kroz umanjenje mesečnih računa za električnu energiju preko snabdevača, dok će u Nemačkoj kompanije podnositi zahteve za nadoknadu nakon završetka obračunskog perioda. Slovenija planira isplatu dva puta godišnje, na osnovu procenjene potrošnje električne energije.

Evropska komisija zaključila je da su ove mere neophodne i proporcionalne, ali je njihovo odobrenje bilo ključno zbog strogih pravila EU o državnoj pomoći. Naime, države članice ne mogu samostalno da dodeljuju subvencije kompanijama ukoliko postoji rizik da bi time bila narušena konkurencija na jedinstvenom tržištu. Upravo zato Komisija procenjuje da li je pomoć opravdana i srazmerna cilju koji treba da postigne, kako bi se osiguralo da nacionalne mere ne daju nepoštenu prednost pojedinim kompanijama. U ovom slučaju ocenila je da je takva podrška opravdana s obzirom na visoke cene energije i svih pritisaka na industriju.

Energetski portal

Najnovije