Poremećaji na energetskom tržištu: Kako Evropa odgovara na izazov

Poremećaji na energetskom tržištu izazvani dešavanjima na Bliskom istoku pokrenuli su tokom marta reakcije kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom planu. Stabilnost snabdevanja u Evropskoj uniji u ovom trenutku nije ugrožena, ali kako bi se takvo stanje održalo, evropske institucije pozivaju države članice da primene odgovarajuće mere.

U tom kontekstu, Evropska komisija prošlog meseca je uputila pismo ministrima energetike država članica, u kojem komesar poziva na bolju koordinaciju i razmatranje dobrovoljnih mera štednje goriva, sa posebnim fokusom na sektor transporta, u skladu sa preporukama Međunarodne agencije za energiju (IEA) iz njenog plana u 10 tačaka za smanjenje potrošnje nafte.

Reč je o paketu mera koje je IEA predstavila, a koje vlade, kompanije i domaćinstva mogu da primene kako bi smanjili potrošnju i ublažili ekonomske posledice poremećaja na tržištu nafte izazvanih ratom na Bliskom istoku.

Deset mera obuhvata rad od kuće gde je to moguće, smanjenje brzine na autoputevima za najmanje 10 km/h, podsticanje korišćenja javnog prevoza, naizmenično korišćenje privatnih vozila u velikim gradovima, kao i deljenje vožnje i efikasnu vožnju. U komercijalnom transportu preporučuje se primena efikasnijih metoda vožnje i optimizacija tereta. Pored toga, predviđeno je preusmeravanje LPG-a (tečnog naftnog gasa) iz saobraćaja za druge potrebe, biranje alternativa za avionska putovanja gde je moguće, podsticanje prelaska na savremena rešenja za kuvanje, kao i uvođenje fleksibilnosti u industriji kroz kratkoročne mere efikasnosti, uključujući prelazak na alternativne sirovine i optimizaciju procesa kako bi se smanjila potrošnja nafte i oslobađali resursi za prioritetne potrebe.

Pročitajte još:

• Hrvatska pušta 35.000 tona dizela iz rezervi kao doprinos stabilizaciji evropskog energetskog tržišta
• Rumunija proglasila kriznu situaciju na tržištu sirove nafte i naftnih derivata
• Solarna energija donosi Evropi velike uštede tokom krize na Bliskom istoku

Mere država članica

Rumunija

Vlada Rumunije usvojila je dve važne uredbe: prva se odnosi na stratešku odluku za tržište gasa, čime je maksimalna cena prirodnog gasa za domaćinstva produžena do marta 2027. godine. Drugom uredbom proglašena je krizna situacija na tržištu sirove nafte i naftnih derivata. Ove mere stupile su na snagu 1. aprila i trajaće do 30. juna 2026. godine, uz mogućnost produženja u zavisnosti od situacije na Bliskom istoku. Kao jedna od mera u okviru uredbe izdvaja se obaveza prethodnog odobrenja države za izvoz dizela i sirove nafte.

Hrvatska

Hrvatska je donela 10. paket mera koji je prvenstveno usmeren na zaštitu građana i privrede, kroz ublažavanje posledica naglog porasta cena, uz očuvanje sigurnosti snabdevanja energijom. Jedna od odluka jeste da se mere za električnu energiju produže do 30. septembra 2026. godine, odnosno da će za domaćinstva i neprofitni sektor cene ostati nepromenjene. Ova zemlja prepoznala je i značaj dugoročnih mera, obezbeđujući blizu 250 miliona evra za investicije u energetsku otpornost, što obuhvata obnovljive izvore energije, modernizaciju sistema i povećanje energetske efikasnosti.

Italija

Italija je donela drugačiju odluku, zvanično odlažući postepeno gašenje termoelektrana na ugalj do 2038. godine, što je 13 godina nakon roka predviđenog Italijanskim nacionalnim energetskim planom (PNIEC) iz 2024. godine. Zemlja se fokusirala na sigurnije snabdevanje gasom. Premijerka Italije je u martu posetila Alžir kako bi dogovorila hitno povećanje isporuka gasa kroz gasovod TransMed. Takođe, italijanska multinacionalna kompanija Eni dogovorila je dublju saradnju sa državnom naftnom i gasnom kompanijom Alžira – Sonatrach, na istraživanju novih nalazišta gasa.

Španija

U Španiji je Savet ministara usvojio dva Kraljevska dekreta-zakona: prvi se odnosi na sveobuhvatni plan odgovora na krizu na Bliskom istoku, a drugi na mere u oblasti zakupa (iznajmljivanja stanova) kao odgovor na ekonomske i socijalne posledice rata u Iranu. Prvi dekret obuhvata mobilizaciju pet milijardi evra za dve vrste mera. Kratkoročne mere odmah ublažavaju posledice krize, uključujući smanjenje poreza na energiju, pomoć građanima i podršku privredi kako bi se sprečio rast cena. Dugoročne (strateške) mere usmerene su na smanjenje zavisnosti od budućih kriza kroz ulaganja u obnovljive izvore energije, jačanje energetske nezavisnosti i razvoj infrastrukture za skladištenje energije.

Velika Britanija

Iako više nije članica EU, Velika Britanija ostaje važan evropski primer. Prošlog meseca uvedeni su plug-in solarni paneli koji će uskoro biti dostupni u prodavnicama, omogućavajući domaćinstvima da smanje račune za energiju bez velikih troškova instalacije. Nova odluka predviđa i da će većina novih kuća biti građena sa ugrađenim solarnim panelima i efikasnim sistemima grejanja. Velika Britanija je najavila i veliki aukcijski krug za obnovljive izvore energije u julu 2026. godine, u kojem bi moglo da učestvuje čak 18 vetroparkova na moru, zajedno sa novim projektima vetra na kopnu i solarne energije.

Energetski portal