Evropski naučnici uputili pismo ministarstvu u Republici Srpskoj: HE Buk Bijela je ozbiljna pretnja slivu Gornje Drine

U dokumentu pod nazivom „Kritički osvrt na studiju procene uticaja na životnu sredinu za hidroelektranu Buk Bijela”, koji je poslat Ministarstvu za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske, 163 naučnika i stručnjaka iz cele Evrope uputili su ozbiljno upozorenje u vezi sa planiranom hidroelektranom Buk Bijela i pozvali su na hitnu obustavu svih hidroenergetskih projekata na Gornjoj Drini i njenim pritokama dok se ne sprovede nova kvalitetna, sveobuhvatna studija uticaja na životnu sredinu.

Takva procena, kako su naveli, mora uključivati sezonska istraživanja ribljih populacija, mapiranje mrestilišta, modeliranje hidroloških i sedimentnih promena, analizu kumulativnih uticaja sistema Gornja Drina, procenu genetske povezanosti, kao i razmatranje uticaja na uzvodne i nizvodne UNESCO lokalitete, nacionalne parkove i prekogranične vode.

Manjkava i naučno nepotpuna studija

Analiza poslednjeg Nacrta Studije uticaja na životnu sredinu za ovaj projekat iz 2025. godine, a koji je nedavno predstavljen u Foči (BiH) i u Plužinama (Crna Gora), pokazuje da je ova studija suštinski manjkava, naučno nepotpuna i umanjuje značaj ekološke štete, te da istovremeno zanemaruje kumulativne i prekogranične uticaje na rečni sistem Gornje Drine u BiH i Tare u Crnoj Gori.

Analizu studije uradio je prof. dr Steven Weiss (Univerzitet u Gracu, Austrija) u okviru mreže Naučnici za balkanske reke  koju je pokrenula međunorodna organizacija Riverwatch u okviru kampanje Sačuvajmo plavo srce Evrope, čiji je deo i Centar za životnu sredinu.

Kaskadni sistem i njegov uticaj

Iako je predstavljena kao jedna brana, hidroelektrana Buk Bijela je deo kaskadnog sistema Gornja Drina koji zapravo predviđa još dve hidroelektrane nizvodno, kao i 11 manjih brana na pritokama, od kojih neke teku kroz Nacionalni park Sutjeska, sa ciljem zadržavanja sedimenta.

Zajedno sa drugim zahvatima na reci, ove brane bi ozbiljno poremetile dinamiku sedimenta, ekološku povezanost i migraciju riba, s dodatnim negativnim uticajem na opstanak ugroženih vrsta poput mladice (Hucho hucho). Jednostavno rečeno, širenje hidroenergetskih projekata na Gornjoj Drini nespojivo je sa opstankom ovog globalno značajnog rečnog sistema.

Pročitajte još:

• Crna Gora jača borbu protiv kriminala nad divljim životinjama
• Vlada Slovenije ublažava rast cena dizela, benzina i lož ulja
• Hrvatska započela izradu Nacionalnog plana obnove prirode

„Planirana hidroelektrana Buk Bijela, zbog svoje veličine, režima rada sa naglim promenama protoka (vršni rad) i obimnim tehničkim zahvatima predstavlja najgori tip hidroenergetskog razvoja za ovaj region. Ona bi prouzrokovala tešku i široko rasprostranjenu ekološku štetu u slivu Gornje Drine i mogla bi dovesti do izumiranja jedne od poslednjih divljih populacija mladice“, naveli su potpisnici naučnog dokumenta.

Pretnja za mladicu

Sliv Gornje Drine, uključujući pritoke Taru, Pivu, Sutjesku, Ćehotinu i druge reke, ima globalni značaj za očuvanje prirode, jer obuhvata 42 odsto preostalog balkanskog staništa mladice, odnosno gotovo trećinu njene svetske rasprostranjenosti. Stručnjaci snažno odbacuju tvrdnje koje su navedene u Studiji uticaja na životnu sredinu da bi akumulacije ili ribogojilišta mogla unaprediti genetsko zdravlje ove vrste.

„To je besmislica suprotna svim naučnim dokazima. Istina je da izgradnja akumulacija uništava prirodna, tekuća staništa koja su mladici neophodna za opstanak. Pretvaranje ovih reka u stajaće vode je pogubno za vrstu, a to je činjenica potvrđena decenijama istraživanja u oblasti konzervacione genetike. Velika ribogojilišta predstavljala bi noćnu moru za očuvanje vrste, jer bi ozbiljno ugrozila genetsko zdravlje mladice i njegov dugoročni opstanak”, istakao je profesor Steven Weiss.

U poslednjoj studiji uticaja na životnu sredinu navodi se i tvrdnja da mladici u kanjonu Tare nisu potrebna mrestilišta u Gornjoj Drini, uprkos dokazima i ranijim studijama koje ističu neophodnost identifikacije tih područja. Studija takođe ne nudi realan plan za funkcionalnu riblju stazu na brani ovih razmera, pogrešno prikazuje biologiju vrste, te zanemaruje ozbiljne ekološke posledice naglih promena protoka.

Banalizovanje potreba reke

Sveukupno, procena banalizuje biološke i hidrološke potrebe reke, stvarajući lažan osećaj sigurnosti dok istovremeno preti nepovratnim gubitkom staništa i mogućim lokalnim izumiranjem ugroženih vrsta.

„Naši podaci pokazuju da su poslednjih godina sve hidroelektrane u Bosni i Hercegovini podbacile u proizvodnji, a ipak se napadi na naše reke nastavljaju i kontroverzni projekti poput ovog se i dalje guraju“, naglasio je Vladimir Topić iz Centra za životnu sredinu.

Ulrich Eichelmann, direktor međunarodne organizacije Riverwatch koja se bori za zaštitu reka je istakao da je ovaj tip hidroelektrane potpuno zastario.

„Ovo je hidroelektrana u stilu šezdesetih godina prošlog veka i predstavlja najgore primere brana građenih u prošlosti. Odobravanje ovog projekta nepovratno bi uništilo ovaj rečni sistem od globalnog značaja, zajedno sa ključnim staništem mladice. Pozivamo Vladu Republike Srpske da odmah obustavi ovaj projekat i da započne izradu nove studije uticaja na životnu sredinu zasnovane na savremenim standardima“, poručio je Eichelmann.

Izvor: Centar za životnu sredinu