Vodonik se sve više prepoznaje kao strateški resurs budućnosti i jedan od stubova globalne energetske tranzicije, a Srbija mora ubrzano i koordinisano razvijati vodoničnu ekonomiju kao ključni instrument energetske tranzicije, dekarbonizacije i jačanja energetske bezbednosti. Ovo je istaknuto na Trećoj beogradskoj konferenciji o vodoniku, koja je otvorena u hotelu Hajat, a okupila je predstavnike državnih institucija, privrede, akademske zajednice i međunarodnih partnera.
Zamenik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) Mihailo Vesović naglasio je ulogu PKS u povezivanju privrede, akademske zajednice i institucija u razvoju vodonične ekonomije. Podsetio je da je Komora, u saradnji sa relevantnim fakultetima, učestvovala u izradi nacrta strategije za razvoj vodonika u Srbiji. Vesović je istakao tri ključna elementa razvoja – proizvodnju, tražnju i infrastrukturu – uz naglasak da ceo proces mora biti tržišno orijentisan. Posebno je ukazao na značaj donošenja nacionalne strategije, kao i doprinos vodoničnog klastera koji okuplja sve relevantne aktere u ovom procesu.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović istakla je da vodonik zauzima sve značajnije mesto u procesu energetske tranzicije Srbije, posebno u kontekstu globalnih izazova i energetske krize koja je pogodila svet od 2022. godine. Ona je naglasila potrebu za smanjenjem zavisnosti od fosilnih goriva, uprkos složenosti ovog procesa, i istakla važnost vodonika u dekarbonizaciji, naročito u sektorima poput transporta.
Zaključak vodeće panel diskusije drugog dana konferencije, održane u Hyatt Regency Belgrade, bio je da bez obnovljivih izvora energije – novih solarnih elektrana i vetroparkova – priča o zelenom vodoniku u masovnoj upotrebi ostaje iluzorna. Predrag Skobalj iz Vinča Institute of Nuclear Sciences predstavio je pilot projekat vodoničnog postrojenja, dok su Miloš Kostić iz MT-KOMEX-a i Miloš Colić iz New Energy Solutions prezentovali dosadašnje rezultate u izgradnji vetroelektrana i solarnih parkova, kao i očekivanja za budućnost. Bojan Bogdanović iz EBRD govorio je o značaju skladištenja energije, a panel je moderirao Goran Vukojević iz Go2Power Consulting.
Kostić je naglasio da automobili budućnosti neće koristiti običan, već zeleni vodonik, koji je moguće dobiti isključivo iz obnovljivih izvora energije.
On je naveo da je kompanija MT-KOMEX do sada u Srbiji izgradila ukupno 230 MW solarnih elektrana, od čega je 150 MW na krovovima, a ostatak na zemljištu, pri čemu njegova kompanija deluje i kao izvođač i kao investitor.
Ipak, ukazao je na određene izazove u regulativi, posebno na nemogućnost implementacije korporativnih PPA ugovora, koji bi mogli da privuku privredu da ulaže u obnovljive izvore energije. Prema njegovim rečima, neizvesnost na tržištu, geopolitika i regulatorne prepreke dovode do povlačenja investitora iz sektora obnovljivih izvora.
Za kraj je istakao da energetska zavisnost zemlje utiče i na druge aspekte njenog razvoja, naglašavajući da bez znanja nema napretka i da je važno učiti od onih koji imaju više iskustva i kapaciteta.
Energetski portal
