Dok EU ubrzava zelenu tranziciju, energetski intenzivna industrija u Srbiji suočava se sa rastućim ekološkim zahtevima, novim troškovima i regulatornom neizvesnošću. Asocijacija srpske energetski intenzivne industrije (ASEII) danas okuplja ključne kompanije iz sektora čelika, cementa i đubriva, sa ciljem da njihov stav bude jasno vidljiv u kreiranju energetskih i klimatskih politika.
O izazovima, prilikama i prioritetima razgovarali smo sa Stanislavom Simić, direktorkom ASEII.
Za početak, možete li predstaviti Asocijaciju srpske energetski intenzivne industrije – koje sektore obuhvatate, koji su vaši ključni ciljevi i uloga u podršci ovom delu privrede?
– Asocijacija srpske energetski intenzivne industrije osnovana je kao zajednička platforma pet vodećih industrijskih kompanija iz sektora čelika, cementa i đubriva, sa ciljem da objedini glas industrija koje predstavljaju jezgro realne ekonomije Srbije. Osnivači Asocijacije su Metalfer Steel Mill, Elixir Group, Holcim Srbija, Moravacem i Titan Cementara Kosjerić.
Asocijacija je formirana kako bi obezbedila aktivno učešće energetski intenzivne industrije u kreiranju nacionalnih i evropskih energetskih i klimatskih politika, posebno u kontekstu dekarbonizacije i tranzicije ka klimatskoj neutralnosti. Misija ASEII je da se zalaže za pravedan, predvidiv i konkurentan regulatorni okvir, koji omogućava dugoročna ulaganja, tehnološke inovacije i otpornost industrije, uz istovremeno ispunjavanje klimatskih ciljeva.
Kada govorimo o aktuelnim izazovima, kako biste opisali trenutnu poziciju energetski intenzivne industrije u Srbiji u kontekstu strožih ekoloških kriterijuma i sve zahtevnije regulative EU?
– Tempo koji ima Evropska unija svakako je ambiciozan, a za Srbiju posebno izazovan, imajući u vidu da proces energetske i ekološke tranzicije započinjemo iz drugačijih početnih uslova. Dok kompanije u EU imaju pristup namenskim fondovima, subvencijama i razrađenoj infrastrukturi za energetsku i ekološku tranziciju, domaća industrija se postepeno prilagođava sličnim standardima, ali uz ograničeniji spektar raspoloživih instrumenata podrške.
Pitanje cene energenata ostaje jedan od ključnih faktora konkurentnosti, naročito u pogledu predvidivosti troškova i dugoročnog planiranja. Dodatni izazov predstavlja i oblast upravljanja otpadom, gde su infrastrukturni kapaciteti i administrativne procedure i dalje u razvoju, što utiče na fleksibilnost poslovanja.
Zbog toga je važno da se energetska i industrijska politika Srbije razvijaju paralelno sa procesom regulatornog usklađivanja, uz kontinuiranu podršku industriji kroz investicione mehanizme, infrastrukturne projekte i realne tranzicione rokove. U takvom okviru moguće je očuvati industrijsku bazu, istovremeno jačajući konkurentnost i ispunjavajući rastuće ekološke zahteve, u partnerskom odnosu države, privrede i međunarodnih aktera.
U FOKUSU:
- Digitalno upravljanje energijom u hotelima – uloga ABB KNX sistema
- Izazovi, inovacije i održivost: EKC tri decenije kasnije
- Reciklaža i podizanje ekološke svesti u opštini Brod
CBAM već sada utiče na domaće kompanije – kako se taj uticaj trenutno manifestuje i koje su najveće prepreke sa kojima se suočavaju vaši članovi?
– CBAM već sada ima konkretan uticaj na domaće kompanije, iako se još uvek nalazi u ranoj fazi primene. Uticaj se pre svega manifestuje kroz povećanu neizvesnost u poslovanju, budući da je zakonski okvir usvojen, ali se još uvek očekuju podzakonski akti koji će definisati konkretna pravila i procedure. U ovom trenutku kompanije nemaju potpunu jasnoću u pogledu obaveza koje ih očekuju, što otežava planiranje proizvodnje, nabavke i izvoza, dok su tokovi materijala i repromaterijala u pojedinim slučajevima usporeni.
U širem kontekstu, velike ekonomije kao što su SAD, EU i drugi globalni akteri, paralelno sa klimatskim politikama sprovode i snažne mere zaštite sopstvene industrije. U tom smislu, očekivanja domaće industrije usmerena su ka tome da i Srbija, u skladu sa svojim mogućnostima i fazom evropskih integracija, obezbedi podršku kompanijama koje se suočavaju sa novim regulatornim zahtevima.
Kako domaća industrija može ostati konkurentna i odgovoriti na obaveze koje CBAM donosi, posebno u poređenju s kompanijama iz EU?
– Očuvanje konkurentnosti domaće industrije u uslovima koje CBAM donosi podrazumeva ubrzanu, ali održivu dekarbonizaciju, uz odgovarajuću finansijsku i regulatornu podršku. Posebno važnu ulogu u tom procesu ima veća primena sekundarnih sirovina i alternativnih goriva, koja već predstavljaju sastavni deo proizvodnih procesa u kompanijama-članicama, ali čiji potencijal još uvek nije u potpunosti iskorišćen. Veće korišćenje sekundarnih sirovina, alternativnih goriva, kao i efikasniji tokovi otpada, uz dalje usklađivanje regulative o njegovom tretmanu i tranzitu sa pravilima EU, omogućili bi industriji da istovremeno smanji emisije i optimizuje troškove proizvodnje.
Električna energija iz obnovljivih izvora predstavlja još jedan važan stub tranzicije. Stabilna regulativa, veći instalisani kapaciteti i mogućnost sklapanja dugoročnih PPA ugovora dali bi kompanijama sigurnost potrebnu za planiranje investicija i smanjenje ugljeničnog otiska.
Uz predvidiv regulatorni okvir, dostupne investicione mehanizme i kontinuirani dijalog između svih zainteresovanih strana, industrija bi imala kapacitet da se uspešno prilagodi CBAM zahtevima, zadrži konkurentnost i postane aktivan deo evropske zelene tranzicije.
Kakve su vaše projekcije za energetski intenzivnu industriju u Srbiji do 2030. godine – da li očekujete ubrzanu transformaciju, stagnaciju ili dodatne pritiske koji bi mogli ugroziti proizvodnju?
– Do 2030. godine očekujemo period intenzivne, ali kontrolisane transformacije energetski intenzivne industrije u Srbiji. Iako će pritisci u pogledu regulatornih zahteva i klimatskih ciljeva nesumnjivo postojati, verujemo da oni mogu postati pokretač modernizacije, a ne faktor stagnacije ili smanjenja proizvodnje.
Industrija već danas pokazuje spremnost da ulaže u nove tehnologije, unapređenje energetske efikasnosti i smanjenje emisija, a naš cilj je da kroz taj proces postavimo visoke standarde i jasna očekivanja za budući razvoj sektora. Uloga Asocijacije je da okupi relevantne aktere, odnosno industriju, institucije, regulatorna tela i druge zainteresovane strane, kao i da doprinese boljem razumevanju izazova i mogućih rešenja. Poseban fokus biće na edukaciji, razmeni znanja i uspostavljanju dijaloga kako bi sve institucije delovale u istom pravcu i sa zajedničkim ciljevima.
Intervju vodila: Milena Maglovski
Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala DIGITALIZACIJA
