Evropski revizorski sud, institucija EU zadužena za kontrolu trošenja evropskog novca i procenu da li programi daju rezultat, proveravao je koliko je Evropska komisija bila efikasna u finansiranju mera za jačanje nuklearne bezbednosti u zemljama van Unije. Revizija je obuhvatila projekte u Jermeniji, Iranu, Kirgistanu, Tadžikistanu, Ukrajini i Uzbekistanu, a zaključak je da EU i dalje ima važnu ulogu u toj oblasti, ali da projekte često prate kašnjenja, viši troškovi od planiranih i nedostatak ažurne strategije, jasnih prioriteta i boljeg nadzora.
U praksi, reč je o evropskoj podršci merama koje treba da smanje nuklearne rizike u državama van EU — od obuke kadrova i tehničke pomoći, do nabavke opreme, unapređenja infrastrukture i sanacionih radova. Evropski revizorski sud navodi da je EU od 2014. izdvojila oko 600 miliona evra bespovratnih sredstava, dok je odobren i zajam od 300 miliona evra za bezbednosna unapređenja nuklearnih elektrana u Ukrajini.
Revizori ne osporavaju značaj same politike. Naprotiv, poručuju da Evropska komisija ostaje važan međunarodni akter u nuklearnoj bezbednosti i da je pomogla realizaciju velikog broja aktivnosti, uključujući i složene projekte. Problem je, međutim, u tome što su se rezultati često pojavljivali kasnije nego što je planirano, a pojedini projekti koštali više nego što je prvobitno predviđeno. Uz to, za deo aktivnosti i dalje ostaje otvoreno pitanje dugoročne održivosti.
Pročitajte još:
- Nalepnice za polovnjake po pravilima EU – više podataka za kupce, ali kilometraža i dalje ključna
- Gas u Evropi – Rumunija prednjači u EU, a Norveška ključni snabdevač izvan Unije
- Evropska komisija predlaže pregovore o uključivanju Zapadnog Balkana u režim rominga EU
Jedna od glavnih zamerki odnosi se na to što EU, prema nalazu revizora, nema dovoljno sveobuhvatnu i ažurnu strategiju – postoji novac i postoji delovanje, ali ne i dovoljno jasno definisan okvir koji bi precizno odredio gde evropska podrška daje najveći efekat, koje ciljeve tačno treba postići i kojim instrumentima to raditi.
Drugi problem tiče se izbora projekata. Sud navodi da su finansirane aktivnosti uglavnom odgovarale stvarnim potrebama, ali da predlozi iz država van EU nisu birani kroz dovoljno transparentan postupak. Nije bilo jasnog bodovanja ni rangiranja, pa je, prema oceni revizora, teško dokazati da je evropski novac uvek završavao tamo gde je mogao da donese najveću korist. U izveštaju se dodatno navodi da su neke aktivnosti u Centralnoj Aziji i Iranu, iako povezane sa konkretnim bezbednosnim rizicima, bile oblikovane i širim geopolitičkim razlozima.
Posebno su se kao slaba tačka pokazali veliki infrastrukturni i sanacioni projekti. Upravo su oni najčešće beležili kašnjenja i rast troškova. Revizori ocenjuju da to delom proizlazi iz same složenosti takvih radova, ali ukazuju i na finansijske manjkove i izostanak dovoljno jakih podsticaja da se projekti sprovode efikasnije.
Poruka izveštaja je da je evropska podrška važna i potrebna, ali da će njen učinak biti veći samo ako Evropska komisija preciznije postavlja prioritete, transparentnije bira projekte i strože prati kako se novac troši. Upravo zato revizori svoje preporuke vezuju i za pripremu novog instrumenta za nuklearnu bezbednosnu saradnju za period 2028–2034.
Energetski portal
