Nemačka industrija je tokom 2025. godine smanjila broj zaposlenih za oko 124.000, pokazuje analiza konsultantske kuće EY zasnovana na podacima Saveznog zavoda za statistiku. Prema studiji, industrijska zaposlenost pala je 2,3 odsto i spustila se na oko 5,38 miliona ljudi, pri čemu su obuhvaćene kompanije sa najmanje 50 zaposlenih.
Najveći pad zabeležen je u automobilskoj industriji, koja je, prema proceni EY, izgubila oko 50.000 radnih mesta. Hemijski i farmaceutski sektor zabeležili su približno 2.000 manje zaposlenih. U analizi se navodi i da su prihodi industrije u 2025. opali 1,1 odsto, dok je četvrti kvartal 2025. bio deseti uzastopni kvartal sa padom prihoda. Pad su, prema podacima, beležili automobilski, papirni i tekstilni sektor, dok su metalna industrija i elektrotehnika zabeležile rast, prenosi DPA.
U poređenju sa 2019. godinom, pre pandemije, industrijska zaposlenost u Nemačkoj manja je za oko 266.000 radnih mesta, odnosno oko pet odsto, dok je sam automobilski sektor u tom periodu izgubio oko 111.000 zaposlenih, što predstavlja pad od oko 13 odsto. Istovremeno, tekstilna i metalna industrija beleže pad zaposlenosti od 16 odsto i 13 odsto.
Pročitajte još:
- Koliko je popravka električnih automobila jeftinija od benzinaca i dizelaša
- Projekat Bobija, zapadna Srbija: novo uzorkovanje ukazalo na veći polimetalični potencijal
- Uprkos zabrani EU, poljski rudnici i dalje ispuštaju velike količine metana
Takvi trendovi u najvećoj industrijskoj ekonomiji EU odražavaju se i na zemlje koje su snažno vezane za evropske lance snabdevanja, među kojima je i Srbija, posebno kroz automobilski sektor i metaloprerađivačku industriju. Kada u EU dođe do slabljenja tražnje i smanjenja porudžbina, pritisak se često prenosi niz dobavljački lanac, o čemu smo nedavno pisali detaljnije.
U kontekstu Srbije, Samostalni sindikat metalaca Srbije saopštio je da je tokom 2025. godine čak 12.640 radnika bilo upućeno na plaćeno odsustvo uz naknadu od 60 odsto zarade, i to u trajanju dužem od zakonom propisanih 45 radnih dana. Prema navodima sindikata, ovakva praksa je u 2025. godini rezultirala otpuštanjem više od 6.000 radnika, a negativan trend se nastavlja i tokom 2026. godine.
Sindikat upozorava da ovaj slučaj neće biti usamljen, jer se slične mere najavljuju i u drugim preduzećima automobilske industrije u Srbiji. Iako se navedene mere, prema sindikatu, formalno sprovode u skladu sa važećim zakonodavstvom, problem vide u strukturi zaposlenih: veliki broj radnika ima manje od 10 godina radnog staža, zbog čega su otpremnine u slučaju gubitka posla najčešće ispod 200.000 dinara, što, kako navode, nije dovoljno za obezbeđivanje osnovne egzistencijalne sigurnosti.
Analiza EY za Nemačku i poruke sindikata u Srbiji, posmatrane zajedno, ukazuju na sličan obrazac, a to je da industrijski ciklusi u EU, posebno u automobilskoj industriji, sve direktnije utiču na radna mesta i u zemljama koje su deo evropske proizvodne mreže.
Energetski portal
