Zagađenje reke Drine kod Višegrada plutajućim otpadom je problem koji se ponavlja svake godine usled porasta vodostaja i divljih deponija uz pritoke. Otpad osim iz Bosne i Hercegovine, dolazi i iz Srbije i Crne Gore putem reke Lim, a povremene akcije čišćenja nisu dugoročno rešenje.
Ekološki aktivisti upozoravaju da zagađenje Drine nije incident, već sistemski problem, te da praksa ‘čišćenja’ Drine tek kada postane medijska tema treba da se zaustavi, što je proteklih dana i te kako bio slučaj.
View this post on Instagram
— Otpad i dalje dolazi svakodnevno u velikim količinama, što pokazuje da problem nije rešen uzvodno niti je uspostavljen mehanizam koji radi kontinuirano. Najbolje rešenje je ono koje podrazumeva stalno upravljanje otpadom, i na reci a i van nje, a ne povremene akcije kada problem eskalira. To znači hvatanje otpada tamo gde se prirodno akumulira, postavljanje barijera, kontinuirano uklanjanje i jasno definisanu odgovornost institucija. Sve drugo je privremeno i nedovoljno — kaže Dejan Furtula iz Udruženja „Eko Centar” Višegrad.
Rešenje za problem otpada na Drini ponudio je Akademski plenum (Akademski front nastavnika/saradnika/istraživača) iz Novog Sada. Predlažu uspostavljanje stacionarnog sistema za uklanjanje otpada, koji bi radio neprekidno i bio bi postavljen na mestu gde se otpad prirodno zaustavlja.
Pročitajte još:
- Za upravljanje zaštićenim područjima u Srbiji – 730 miliona dinara
- Rim dobija moderan sistem za upravljanje otpadom
- BiH sa gradovima Kotor i Trilj promoviše cirkularnu ekonomiju
Sistem podrazumeva usmeravanje otpada plutajućim barijerama, njegovo mehaničko zahvatanje, kosi trakasti transporter prilagođen stvarnom sastavu otpada u Drini, kao i direktan utovar u kamione. Kako ističu ovo je tehnički izvodljiv sistem koji omogućava uklanjanje više od 20 tona otpada dnevno, uz minimalne energetske i kadrovske potrebe, i bez štetnog uticaja na rečni ekosistem.
View this post on Instagram
— Zagađenje Drine se ne čisti akcijama – već sistemom koji radi svaki dan — poručuju iz Akademskog plenuma i pozivaju nadležne da im se obrate kako bi rešili ovaj problem.
Furtula kaže da je ovo jedan od retkih ozbiljnih i razrađenih pristupa ovom problemu.
— Njihov model jasno polazi od činjenice da zagađenje Drine nije incident, već sistemski problem, i predviđa stalno usmeravanje, hvatanje i uklanjanje plutajućeg otpada, uz minimalan rizik za radnike i prirodu. Takva rešenja imaju smisla, ali samo ako iza njih stane država i obezbede se sredstva — ističe Furtula.
Inače, u letnim mesecima Drina je popularna destinacija za rafting i ljubitelje prirode, dok se zimi pretvara u plutajuću deponiju.
Jasna Dragojević
