U novoj analizi organizacije Transport & Environment (T&E), poziva se Evropska investiciona banka (EIB) da odlučnije iskoristi svoju finansijsku snagu u ubrzavanju dekarbonizacije transporta
U dokumentu se podseća da je EIB, u okviru Klimatske banke mape puta za period 2020–2025, preuzeo obavezu da se pozicionira kao „klimatska banka EU“, uz postepeno napuštanje finansiranja fosilnih goriva i cilj da više od polovine plasmana bude usmereno ka zelenim projektima. Iako su ti ciljevi formalno ispunjeni, ističe se da rezultati u sektoru transporta ostaju neujednačeni.
EIB je poslednjih godina značajno ulagao u elektrifikaciju železničke i drumske infrastrukture, kao i u čistu urbanu mobilnost. Međutim, istovremeno se ukazuje da banka i dalje pruža podršku projektima i kompanijama sa velikim fosilnim portfolijima, kao i širenju putne infrastrukture. Kao jedan od najspornijih primera navodi se kredit od 800 miliona evra španskom aerodromskom operateru AENA, iako su planovi širenja aerodroma u suprotnosti sa važećim pravilima EIB-a.
Pročitajte još:
- Više od milion BMW vozila proizvedeno u Nemačkoj prošle godine
- Slovenija ulaže u održivu mobilnost 450.000 evra
- EU ulaže 134 miliona evra u modernizaciju pruge Niš–Dimitrovgrad
U oktobru je usvojena nova Klimatska banka mapa puta za period 2026–2030, kojom je zadržan cilj da najmanje 50 odsto finansiranja bude zeleno – nivo koji EIB već premašuje. Iako se nova pravila sada primenjuju na celu EIB grupu, u analizi se ocenjuje da nije iskorišćena prilika za dodatno povećanje klimatskih ambicija, posebno kada je reč o transportu.
Posebna pažnja skreće se na avijaciju i pomorski saobraćaj, sektore koji se i dalje smatraju među najtežima za dekarbonizaciju. Iako EIB ulaže u infrastrukturu, ulaganja u proizvodnju održivih goriva, poput e-goriva, za sada su ograničena. Podseća se da EU kroz InvestEU planira da mobiliše najmanje dve milijarde evra za održiva transportna goriva do 2030. godine, pri čemu bi EIB trebalo da ima ključnu ulogu
Analiza ukazuje i na neravnomernu podršku razvoju lanca vrednosti baterija. Od oko 3,9 milijardi evra koje je EIB od 2021. godine usmerio u ovaj sektor, najveći deo sredstava otišao je na proizvodnju baterijskih ćelija, dok su srednje i uzvodne faze, poput prerade materijala i reciklaže, ostale nedovoljno finansirane.
Energetski portal
