Sjedinjene Američke Države, zemlja površine oko 9,8 miliona kvadratnih kilometara i sa približno 335 miliona stanovnika, važe za energetskog giganta – i po potrošnji i po proizvodnji nafte i gasa. Međutim, nova analiza koju su sproveli istraživači Univerziteta u Boston, otvara važno pitanje: koliko je ljudi zapravo „među“ infrastrukturom fosilnih goriva, često i ne znajući?
Prema njihovim nalazima, čak 46,6 miliona Amerikanaca, dakle oko 14 odsto stanovništva kontinentalnog dela SAD, živi na udaljenosti manjoj od 1,6 kilometara od neke komponente lanca snabdevanja fosilnim gorivima, ali to nisu uvek naftne bušotine, zapravo postoji kompleksna mreža postrojenja i procesa između vađenja resursa i njihove krajnje upotrebe – skladištenje, transport, kompresorske stanice, gasovodi, terminali, objekti za balansiranje potrošnje… Upravo ovi „srednji“ segmenti sistema najčešće su izvan pažnje javnosti, ali ne i izvan života ljudi koji žive tik uz njih.
Istraživanje pokazuje da skoro 21 milion Amerikanaca živi blizu postrojenja gde se energija koristi, poput elektrana. Više od 20 miliona je u blizini mesta vađenja, dok oko 6 miliona ljudi živi pored skladišnih lokacija. Posebno je zanimljivo što oko 9 miliona ljudi istovremeno živi u blizini više tipova infrastrukture, što znači da se njihova izloženost preklapa. Već postoje studije koje ukazuju da život blizu postrojenja za fosilna goriva može biti opasan po zdravlje. Međutim, tim iz Bostona ističe da su zdravstveni efekti života blizu skladišta, terminala ili drugih „manje vidljivih“ objekata daleko slabije istraženi i tek treba da budu ozbiljnije proučeni.
Pročitajte još:
- EU odbila privremeno izuzeće za UK iz CBAM-a
- EU pooštrava CBAM: strože mere i proširenje na 180 prerađenih proizvoda
- Ozonska rupa 2025. bila peta najmanja u poslednje tri decenije
Ono što ovu analizu izdvaja kao posebno značajnu jeste to što se prvi put zasniva na novoj nacionalnoj bazi podataka o izloženosti energetskoj infrastrukturi i pitanjima pravednosti (EI3), koju je istraživački tim Univerziteta u Bostonu razvio 2024. godine. Pre toga su informacije o postrojenjima i lokacijama bile razuđene, „rasute“ po različitim lokalnim, državnim i federalnim izvorima, često teško dostupne i delimične. U tom smislu, istraživanje Univerziteta u Bostonu predstavlja prvi zaista sveobuhvatan uvid u to koliko je infrastruktura fosilnih goriva ukorenjena u svakodnevicu miliona Amerikanaca i koliko je deo njihovog neposrednog životnog okruženja.
Ako se pogleda gde se u Srbiji zaista najviše prepliću ljudi i infrastruktura fosilnih goriva, to se ne može zaključiti na osnovu tako formirane baze podataka, međutim možemo reći da bi prvo mesto verovatno zauzeo širi beogradski region. Termoelektrane „Nikola Tesla“ kod Obrenovca proizvode ogroman deo struje u zemlji i nalaze se praktično nadomak glavnog grada koji sa širim područjem broji preko dva miliona stanovnika. Zatim dolazi basen Kolubare, područje Lazarevca, Velikih Crljena i okolnih sela, gde su na malom prostoru koncentrisani površinski kopovi, termoelektrane i prateća infrastruktura. Slede Kostolac i okolina Požarevca, sa drugim velikim termoenergetskim kompleksom u zemlji. Kada se pređe na naftu i gas, fokus se pomera ka Vojvodini – rafinerija u Pančevu, podzemno skladište gasa u Banatskom Dvoru i gasno-postrojenja u Elemiru predstavljaju ključne tačke. Sve to znači da desetine hiljada ljudi u Srbiji žive vrlo blizu kritične fosilne infrastrukture – samo što, za razliku od SAD, još uvek nemamo precizno naučno mapirano koliko ih je tačno i kakva je njihova realna izloženost.
Energetski portal
