Zagađenje vazduha godišnje odnese skoro 7 miliona života širom sveta

Zagađenje vazduha predstavlja najveći pojedinačni ekološki rizik po zdravlje ljudi i svake godine je povezano sa gotovo 7 miliona prevremenih smrti, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Prema SZO, čak 89 odsto smrtnih slučajeva dešava se u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, pre svega u regionima jugoistočne Azije i zapadnog Pacifika, koji važe za najzagađenije delove sveta. Među najpogođenijim zemljama nalaze se Bangladeš, Indija, Pakistan, Vijetnam, Indonezija, Nepal i Mongolija.

Posebno zabrinjava podatak da je polovina smrtnih slučajeva u 2020. godini bila povezana sa zagađenjem vazduha u zatvorenom prostoru – najčešće zbog kuvanja i grejanja na ugalj, drvo i biomasu. Najugroženiji su bile žene i deca, uključujući više od 237.000 dece mlađe od pet godina.

Najopasniji zagađivač su fine čestice PM2.5, koje zbog svoje veličine lako prodiru duboko u pluća i krvotok, povećavajući rizik od srčanih bolesti, raka pluća, astme i hronične opstruktivne plućne bolesti.

Pročitajte još:

• Vatrometi ugrožavaju ptice i životinje: DZPPS upozorava na ozbiljne posledice pirotehnike
• EU odbila privremeno izuzeće za UK iz CBAM-a
• Ozonska rupa 2025. bila peta najmanja u poslednje tri decenije

Istorija pokazuje koliko posledice mogu biti razorne. Tokom Velikog londonskog smoga 1952. godine, zagađenje izazvano sagorevanjem uglja dovelo je do više od 12.000 prevremenih smrti u samo nekoliko dana. Istraživanja ukazuju da je loš kvalitet vazduha ugrožavao zdravlje ljudi još u davna vremena – čak su i pluća drevnih egipatskih mumija pokazivala znake oštećenja izazvanih česticama iz vazduha, objavljeno je na sajtu IQAir.

Danas su glavni izvori zagađenja emisije iz saobraćaja, elektrana, industrije, sagorevanja poljoprivrednih ostataka i šumskih požara, dok u domaćinstvima dodatni rizik predstavljaju neefikasni sistemi za grejanje i kuvanje. Studije pokazuju da se samo u Indiji broj smrtnih slučajeva povećava za oko 1,5 miliona godišnje zbog dugotrajne izloženosti zagađenom vazduhu.

Stručnjaci upozoravaju da je obrazac jasan: snažne mere spašavaju živote. Prelazak na čist transport, energetski efikasne šporete, bolju ventilaciju u zatvorenom prostoru i obnovljive izvore energije mogao bi značajno da smanji broj prevremenih smrti i produži životni vek miliona ljudi – ali samo ako se reaguje na vreme.