Svakodnevna poslovna praksa najbolje svedoči o odlučnosti Hemofarma da proaktivno kreira održive poslovne modele, ostvarujući bolje poslovne rezultate. Istovremeno razvija lokalnu zajednicu u kojoj posluje, uvažava potrebe sadašnjih i budućih generacija i što je najvažnije čuva limitirane prirodne resurse. Natalija Popović je naša sagovornica i za specijalni bilten ODGOVORNE KOMPANIJE otkriva nam detaljnije kako je Hemofarm postao uzorna kompanija kada je očuvanje prirode u pitanju.
EP: Hemofarm je jedna od 5 kompanija u Srbiji koje objavljuju izveštaj o održivom razvoju, kao i jedna od dve kompanije koje imaju najvišu ocenu u ovoj oblasti. Šta to tačno znači? Opišite nam zašto je Hemofarm u prednosti u odnosu na druge kompanije koje mogu ugroziti životnu sredinu?
Natalija Popović: Tako je, Hemofarm je jedna od samo 2 kompanije koje su postigle A+, najvišu moguću ocenu u oblasti održivog razvoja i to u regionu, u skladu sa međunarodnom GRI G3.1 metodologijom. I kao što ste spomenuli, jedna od retkih kompanija u Srbiji koja svom poslovanju pristupa i iz ugla poštovanja principa održivog razvoja. Kompanije se suočavaju sa mnogobrojnim problemima u savremenom poslovnom okruženju, koje je veoma turbulentno. Tema održivog razvoja obično i ne dolazi na dnevni red, u moru svakodnevnih egzistencijalnih tema, ali to mora da se promeni. Značaj ove teme najbolje potvrđujei Agenda održivog razvoja 2030, usvojena na samitu UN prošle godine. Bazirana je na 17 globalnih ciljeva za iskorenjavanje siromaštva, gladi i nejednakosti, prevenciju klimatskih promena i očuvanje životne sredine, poboljšanje pristupa zdravstvu i obrazovanju, itd. Ovakav strateški značaj održivog razvoja mora biti sagledan i prilagođen poslovanju kompanija, jer je to siguran put zanjihovo unapređenje i opstanak, ali i za održivost samog društva u kome živimo. Strane kompanije su to već davno prepoznale i zato je održivi razvoj jedna od ključnih tema i poslovni pristup modernih kompanija, ali i malobrojnih domaćih, među kojima je i Hemofarm.To prevazilazi okvire sprečavanja ugrožavanja životne sredine i mnogo je više od toga. Obuhvata set ekonomskih, ekoloških i društvenih tema, koje ilustruju performanse kompanije – od dobiti i finansijskih parametara, preko korporativne izvrsnosti, zaštite ljudskih prava, do zbrinjavanja generisanog otpada, ulaganja i razvijanjalokalne zajednice, brige o klimatskim promenama… Ovo je u najkraćim crtama. Dostignuća Hemofarma u okviru održivog razvoja ilustruju da je kompanija stasala da može da parira svetskoj konkurenciji, što daje iprodajnu prednost. Takođe, Hemofarm se trudi da pruži dobar primer ostalim kompanijama kako da unaprede svoje poslovanje i usklade sa svetskim trendovima, a da istovremeno odgovorno koriste dostupne resurse. Moramo biti svesni i nacionalnog značajasame teme održivog razvoja, čiji su aspekti, sa fokusom na ekološka pitanja, dosta zastupljeni u najnovijim poglavljimaEU o stabilizaciji i pridruživanju Srbije.
EP: Nova zajednička budućnost je moto koji Hemofarm sledi i koji datira još od 1987. godine i Bruntland konvencije koja je doneta pri UN. Ističete odgovornost prema budućim generacijama i u pogledu korisnika vaših proizvoda i u pogledu zaposlenih. Da li je teško održati balans između finansijske uspešnosti i etike koju zastupate?
Natalija Popović: Na samom početku, pre par godina sigurno bih rekla vrlo izazovno, danas je to standard i način razmišljanja, a u uslovima u kojima živimo i siguran put. Pitanje je odgovornost prema novim generacijama – resurse koji su nam danas dostupni, treba da koristimo na takav način da pored zadovoljenja trenutnih potreba, omogućimo i budućim generacijama da čine to isto, jer samo tako celokupno društvo može da traje i da postoji. Čist vazduh i očuvanje ozonskog omotača su važan činilac ove odgovornosti. Zato Hemofarm nastoji da praćenjem najsavremenijih tehnologija, a u skladu sa zahtevnim standardima, svoju proizvodnju unapredi tako da emisije štetnih gasova budu svedene niže od zakonskih limita. Takođe, ta suštinska odgovornost leži i u očuvanju kvaliteta i dostupnosti vode. Hemofarm to čini tako što rasterećuje javni vodovod korišćenjem sopstvenih arteških bunara, sakupljanjem kišnice koja se koristi kao tehnička voda, kaoi rekuperacijom vode, tj. vodene pare. U najširem kontekstu, održivi razvoj je i prevencija za koju se zalažemo, umesto lečenja. Drugim rečima, savremeni zdravstveni sistemi mogu da budu održivi samo ako dovoljno polažu pažnje i akcenat prebacuju na razvoj zdravih životnih stilova, kojima se štiti zdravlje. Prevencija omogućava da sistem zdravstvene zaštite pruži lečenje upravo onima kojima je ono neophodno. Hemofarm kroz svoju Fondaciju, već 20 godina, nastoji da dodatno razvija zajednice u kojima živimo i radimo, podržavajući zdravstveni sistem Srbije. To se pre svega odnosi na infrastrukturne projekte i donacije u medicinskoj opremi za ustanove koje su u najtežem položaju, kao i na kampanje razvoja svesti stanovništva o suštinskim temama kako što je donorstvo i transplantacija organa. I sve to vođeni idejom da su ljudi naš najvažniji resurs! Upravo zato, posebnu pažnju polažemo i na razvoj naših zaposlenih, omogućavajući im, svake godine, veći broj obuka i priliku da unapređuju svoja znanja i veštine.
EP: Šta je to što Hemofarm može da nauči druge investitore i nove korporacije , šta je u Srbiji najteže postići kada je ekologija u pitanju, a šta je najvrednije?
Natalija Popović: Hajde da se ne fokusiramo na ekologiju, već da pričamo o odgovornom poslovanju, što i jeste cilj održivog razvoja. Hemofarm ima puno primera kojima može da inspiriše druge. Jedan od njih je da smo došli na ideju da zaleđujemo vodu tokom noći, kada je struja jeftinija a mreža manje opterećena, da bi tu zaleđenu vodu polako topili tokom dana i koristili je za rashladne uređaje u procesu proizvodnje. Drugi primer je da smo uvođenje skoro 90% recikliranog kartona za sekundarno pakovanje proizvoda postigli da na godišnjem nivou sačuvamo i do 27000 stabala. Tome mogu da dodam i da smo unapredili sistem pakovanja, tj. slaganja proizvoda u transportne kutije, te slaganje kutija na palete, koje se otpremaju kamionima. Tako smo uticali na veću učinkovitost transporta, čime je smanjen broj kamiona koji prevoze naše proizvode, odnosno smanjena emisija štetnih gasova koji negativno utiču na životnu sredinu. Takođe, poboljšali smo sistem proizvodnje infuzionih boca, tako što se deo boca oštećenih u sistemu proizvodnje, umesto škarta, vraća reciklažom u sistem proizvodnje, maksimizujući iskorišćenosti granulata tj. polaznih sirovina. Pored toga, prihvatili smo principe vodećeg kodeksa društvene usaglašenosti – BSCI, koji prenosimo i na naše poslovne partnere, štiteći radna i ljudska prava. Sudeći po tome da smo u oblasti održivog razvoja uspeli da postignemo najviši nivo, to znači da smo na dobrom putu i da nam polazi za rukom postizanje balansa za koji ste me pitali.
Intervju vodila: Vesna Vukajlović
