Ministarstvo energetike i rudarstva Crne Gore saopštilo je da se Javna rasprava o Nacrtu Zakona o rudarstvu, objavljena 11. 11. 2025. godine, odlaže u cilju dodatnog analiziranja predloženih zakonskih rešenja i usklađivanja sa najboljim praksama.
Kako se navodi u saopštenju Ministarstva, Javni poziv za predlaganje predstavnika nevladine organizacije (NVO) u Radnom telu za izradu Zakona o rudarstvu objavljen je 5. juna 2025. godine. Na taj poziv, kako navode, nije stigla nijedna prijava od NVO ili ekološkog aktiviste.
Umesto toga, nevladin sektor uputio je Otvoreno pismo Vladi u kojem navode da Nacrt zakona o rudarstvu, koji je Ministarstvo energetike i rudarstva uputilo na javnu raspravu, izaziva duboku zabrinutost nevladinih organizacija, građanskih aktivista, lokalnih zajednica i javnosti širom Crne Gore.
NVO: Povući Nacrt zakona iz procedure i pokrenuti novi
U otvorenom pismu stoji da predloženi tekst zakona, u ovakvoj formi, predstavlja ozbiljnu pretnju ustavom zagarantovanim pravima građana, privatnoj svojini, životnoj sredini i javnom interesu države Crne Gore.
– Nacrtom se rudarstvo proglašava ‘delatnošću od javnog interesa’, što prvi put otvara mogućnost da se privatna imovina građana ekspropriše protiv njihove volje ukoliko je predmet interesa rudarskih investitora. Ovim se ne samo direktno zloupotrebljava institut javnog interesa iz člana 58 Ustava Crne Gore, već se narušava i temeljno ustavno opredeljenje da je Crna Gora ekološka država – stoji u otvorenom pismu.
Dodaju i da za izdavanje ključnih odobrenja za obavljanje rudarskih aktivnosti više nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu niti mišljenje nadležnog organa.
– Ovo znači da projekti sa dugoročnim i potencijalno nepovratnim ekološkim posledicama mogu biti odobreni bez ekspertize, bez kontrole nadležnih organa i bez uvida javnosti. Time se direktno ugrožavaju zdravlje ljudi, životna sredina i opstanak lokalnih zajednica – navode NVO.
Kao dodatne probeme navode i prekomernu centralizaciju moći u jednom ministarstvu, kao i to da Zakon nije usklađen sa evropskim standardima iz oblasti zaštite životne sredine.
NVO ističu i da predložene kazne za najteže prekršaje — od 1.000 do 2.000 evra za fizička lica i 15.000 do 20.000 evra za pravna — predstavljaju najniži nivo odvraćanja, jer je koncesionarima jeftinije da krše zakon nego da ga poštuju.
Pročitajte još:
- OIEH: Hrvatska ima veliki potencijal, a uvozi „tuđe sunce”
- Kamenolom Konjiška gora između zabrana, produžene koncesije i novih inspekcijskih postupaka
- Mađarska pokreće pripreme za uvođenje malih modularnih reaktora
Zahtevi potpisnika otvorenog pisma su da se hitno obustavi javna rasprava o Nacrtu zakona o rudarstvu, povuče Nacrt iz procedure i pokrene potpuno novi, transparentan proces izrade zakona, uz puno učešće stručne javnosti, lokalnih zajednica, akademske zajednice i civilnog društva. Zahtevaju i da se obezbedi usklađivanje novog zakona sa Ustavom Crne Gore, evropskim zakonodavstvom i međunarodnim konvencijama.
– Rudarstvo ne sme biti izgovor za oduzimanje domova, uništavanje prirode i ugrožavanje budućnosti naše dece – zaključak je otvorenog pisma.
Ministarstvo: ulazimo u apsurdnu situaciju da uvozimo i najosnovnije sirovine
Iz Ministarstva energetike i rudarstva Crne Gore ističu da pojedini navodi iz otvorenog pisma „nemaju uporište niti adekvatnu argumentaciju”.
– Prvo, predloženim Nacrtom Zakona o rudarstvu propisano je da je rudarstvo djelatnost od javnog interesa. Već član 4 stav 2 tačka 1 Zakona o energetici jasno određuje da je efikasno i ekonomično korišćenje prirodnih resursa od javnog interesa, što se, naravno, odnosi i na eksploataciju energetskih mineralnih sirovina – saopštili su iz Ministarstva.
Dodaje se i da je javni poziv za svrhu imao pravovremeno uključivanje civilnog sektora i građana u proces izrade zakona, ali da je, uprkos tome što je učešće bilo potpuno otvoreno i konkretno omogućeno, interesovanje izostalo.
– Teško je naći racionalno objašnjenje za ovakav izostanak spremnosti da se kroz konkretan rad i argumente doprinese sadržaju i kvalitetu zakona – stoji u saopštenju Ministarstva.
Navode i da je izražena zabrinutost razumljiva, ali da zabrinutost bez učešća u procesu ne može zameniti dijalog i odgovornost.
– Postojeći zakon je morao biti revidiran u skladu sa novim evropskim i globalnim trendovima u oblasti kritičnih mineralnih sirovina. Sve države intenzivno rade na razvoju ovog sektora uz visoke standarde zaštite životne sredine, jer je to pitanje ekonomske održivosti. Zaštita životne sredine nije prepreka, već standard koji mora da prati razvoj. U suprotnom, ulazimo u apsurdnu situaciju da uvozimo i najosnovnije sirovine – piše u saopštenju Ministarsva.
Dodaju i da se eksproprijacija može vršiti isključivo u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji, te da se eksploatacija se ne može pokrenuti niti sprovoditi ako nije predviđena prostorno-planskim dokumentima i bez saglasnosti Agencije za zaštitu životne sredine.
Kada je reč o kaznenim odredbama, iz Ministarstva navode da su one usklađene sa Zakonom o prekršajima i predstavljaju najviše kazne koje se mogu propisati u skladu sa važećim zakonodavnim okvirom.
– Posebno naglašavamo da će Ministarstvo raspisati novi javni poziv za učešće predstavnika civilnog društva u izradi zakona, jer vjerujemo da kvalitetan propis može nastati samo uz otvoren proces i uključivanje svih koji žele da doprinesu. Kao i mnogo puta do sada, pozivamo zainteresovanu javnost da nam se obrati i dostavi svoje predloge, ukoliko ih ima. Ministarstvo energetike i rudarstva ostaje otvoreno za saradnju – zaključili su iz Ministarstva.
Milena Maglovski
