Na terenskoj sednici slovenačke vlade održanoj u Mozirju razmatran je predlog Zakona o postepenom zatvaranju Rudnika uglja Velenje, jedne od najznačajnijih stavki energetske tranzicije zemlje. Predlog zakona, koji je pripremljen u saradnji sa više ministarstava, sindikatima i samom kompanijom, predviđa da se proizvodnja uglja i radovi na zatvaranju odvijaju paralelno do 2033. godine. Time bi se obezbedio postepen prelaz i izbegli nagli socijalni i ekonomski poremećaji.
Zakon uključuje mere za penzionisanje i otpremnine zaposlenih, socijalne programe, praćenje uticaja na životnu sredinu, sanaciju rudarskih područja i nadzor nad sprovođenjem plana zatvaranja. Cilj je da se zatvaranje rudnika sprovede odgovorno, uz maksimalnu brigu o radnicima i lokalnoj zajednici koja je decenijama zavisila od rudarske industrije.
Pročitajte još:
- EBRD ulaže 14 miliona evra u Rumuniju: sigurnije vodosnabdevanje za 170.000 ljudi u Hunedoari
- Retki zemni elementi mogli bi povećati eksploataciju uglja u Bugarskoj za 20 odsto
- Slovenija postavlja ambiciozan klimatski cilj do 2040. godine
Rudnik uglja Velenje, osnovan 1875. godine, simbol je industrijskog razvoja Šaleške doline i slovenačke energetike. U njegovim pogonima izvađeno je više od 266 miliona tona uglja, a u periodu najvećeg razvoja između 1981. i 1986. godine godišnja proizvodnja prelazila je pet miliona tona. Danas se proizvodnja kreće između 2 i 2,3 miliona tona godišnje i gotovo u potpunosti je vezana za potrebe Termoelektrane Šoštanj.
Upravo zato zatvaranje rudnika ima duboku ekonomsku i društvenu dimenziju. Planom je predviđeno da se izvode samo aktivnosti zatvaranja do 2045. godine, kako bi se omogućila postepena tranzicija i sanacija terena, a država je za sprovođenje zakona obezbedila više od 1,1 milijardu evra iz budžeta.
Energetski portal
