Okeanografkinja, Klea Lumina Denamiel s Instituta Ruđer Bošković (IRB) razvila je AdriSC, matematički model Jadranskog mora, koji prvi put s kilometarskom razlučivošću pokazuje šta se zapravo događa tokom morskih toplotnih talasa. Spajanjem današnjih vremenskih obrazaca s pretpostavkom o ekstremnom zagrevanju u dalekoj budućnosti, novi model otkriva kako bi morski toplotni talasi u budućnosti mogli trajati duže, biti topliji i širiti se na veća područja, a visoke temperature mogle bi potrajati i izvan letnje sezone.
Morski toplotni talasi nagli su i dugotrajni porasti temperature mora koji poslednjih decenija postaju sve češći i intenzivniji, s teškim posledicama za morske ekosisteme, ribarstvo, turizam. Događaju se kad temperature mora pređu uobičajene za više od dva Celzijusa i to najmanje pet dana zaredom. Nastaju kad more upije višak toplote iz vazduha ili zbog promena u morskim strujama, a traju sve dok se toplota ne preraspodeli ili izgubi. Najviše je pogođeno Sredozemno more, uključujući Jadran, gde izazivaju masovni pomor osetljivih vrsta poput korala, algi i spužvi, cvetanje algi, manjak kiseonika, te ugrožavaju ribarstvo i turizam, objašnjavaju u IRB-u.
Za razliku od postojećih, novi model AdriSC spaja sve ključne procese poput rečnih tokova, morskih struja, izmena toplote i atmosferske uticaje, i time pruža precizne smernice za prilagođavanje priobalnih zajednica i ribogojilišta. Pokazuje i ulogu reke Po u nastanku toplotnih talasa: kad je njezin protok slab, u vodi je manje sedimenta koji inače deluje poput suncobrana, pa Sunčevi zraci prodiru dublje i more se brže zagreva. Na intenzitet toplotnih talasa utiču i izmena toplote između mora i vazduha, te povremeni dotok hladnije vode iz Egejskog mora, a oscilacije između Jonskog i Jadranskog mora imaju manju važnost. Rezultati sugerišu da bi stvarni rizici zagrevanja mogli biti i veći od predviđenih.
Pročitajte još:
- Jadransko more prekomerno zagađeno plastičnim otpadom
- Gde je more čisto – kvalitet vode u EU od zadovoljavajućeg do odličnog
- Promene u Jadranskom moru – žute mrlje sve češće
— Ne govorimo samo o povremenim letnim epizodama. Ako se nastavi ekstremno zagrevanje, mogli bismo imati gotovo stalna razdoblja visokih temperatura koja će potpuno promeniti morski ekosistem — upozorava Denamiel.
Posledice su ozbiljne: već danas rekordne temperature mora otežavaju rad ribogojilištima, a češći i snažniji toplotni talasi ozbiljno će ugroziti lokalnu privredu. AdriSC pokazuje gde i kada će toplotni talasi biti najintenzivniji te nudi smernice za prilagođavanje, od uzgoja otpornijih vrsta do preuređenja kaveza s boljom izmenom vode.
Alat za prilagođavanje
Ovaj model nudi alat za prilagođavanje duž hrvatske obale. Pokazuje nam s čime će se akvakultura morati suočiti, ako se porast temperatura nastavi.
— Već sada se borimo s rekordnim toplotnim talasima, a moramo biti svesni da će oni u budućnosti postati gotovo stalni i puno intenzivniji — ističe dr. Denamiel, istraživačica iz Laboratorije za fizikalnu oceanografiju i hemiju vodenih sistema Zavoda za istraživanje mora i životne sredine IRB-a.
Istraživanje je deo međunarodne inicijative CoastPredict/GlobalCoast, u kojoj model AdriSC i Hrvatska imaju ulogu pilot-projekta, a povezuje se i s projektom Evropskog istraživačkog veća dr. sc. Jelene Bujan, čiji je cilj primeniti visokorezolucijske modele u praktične mere klimatskog prilagođavanja jadranskih ostrva.
Energetski portal
