Nezavisni operator prenosa sistema Bosne i Hercegovine (NOSBiH) vrši nadzor i upravljanje elektroenergetskim sistemom, a njihove nadležnosti i odgovornosti definisane su krovnim Zakonom o prenosu, regulatoru i operatoru električne energije u BiH, kao i Zakonom o osnivanju Nezavisnog operatora sistema za prenosni sistem.
Bojan Rebić, rukovodilac Sektora za upravljanje elektroenergetskim sistemom u realnom vremenu, otkriva sa kakvim se izazovima suočava rad sistema usled sve veće integracije obnovljivih izvora energije. Govori o tome kako ovi izazovi utiču na tržište električne energije, iz kojih zemalja se uvozi balansna energija, kao i šta očekuje elektroenergetski sistem u budućnosti.
Kako NOSBiH tehnički i operativno upravlja velikim dalekovodima i stanicama visokog napona?
– Upravljanje elektroenergetskim sistemom u BiH vrši se iz Glavnog dispečerskog centra NOSBiH-a organizovanjem radnih aktivnosti 24/7. Pored Glavnog dispečerskog centra, NOSBiH, prema obavezama definisanim mrežnim kodovima ENTSO-E, poseduje i Rezervni dispečerski centar koji je opremljen svim potrebnim alatima i opremom neophodnom za upravljanje EES u slučaju gubitka Glavnog dispečerskog centra.
Upravljanje radom prenosnog sistema 400 kV i 220 kV i svih interkonektivnih 110 kV dalekovoda obavljano je izdavanjem direktnih naloga operativnom osoblju transformatorskih stanica i rasklopnih postrojenja. Upravljanje 110 kV dalekovodima, koji povezuju proizvodne objekte sa prenosnom mrežom, obavlja se indirektno, preko nadležnih centara za upravljanje proizvodnjom (CUP) elektroprivrednih preduzeća u BiH i nadležnih operativnih područja (OP) Elektroprenosa BiH, dok se upravljanje 110 kV dalekovodnim poljima koja su u vlasništvu korisnika (novih proizvodnih objekata) vrši daljinski sa SCADA/EMS sistema u DC NOSBiH.
Koordinisanim radom dispečerskih centara NOSBiH-a, Elektroprenosa BiH, elektroprivreda u BiH i susednih operatora sistema, dodatno se obezbeđuje pouzdan i stabilan rad elektroenergetskog sistema BiH. U koordinaciji sa regionalnim sigurnosnim koordinacionim centrom u Beogradu – SCC, vrše se redovne i dodatne analize sigurnosti EES-a dan unapred i unutardnevnim aktivnostima (day-ahead, intra-day). Analize se rade za svaki sat na spojenom modelu elektroenergetskog sistema kontinentalne Evrope i, u slučaju neispunjenja N-1 kriterijuma sigurnosti, primenjuju se dostupne preventivne i korektivne mere.
Nadzor i upravljanje prenosnim elektroenergetskim sistemom BiH vrši se pomoću SCADA/EMS sistema instaliranog u DC NOSBiH. SCADA/EMS sistem svake dve sekunde prikuplja i arhivira podatke iz svih transformatorskih stanica u BiH, ali i zone opservabilnosti susednih operatora sistema.
Pored SCADA/EMS sistema, koriste se i softverske aplikacije za prijavu dnevnih rasporeda, balansne usluge, odobravanje radova, dispečerski dnevnik i razmenu informacija na nivou ENTSO-E.
U FOKUSU:
- SCC Beograd – bezbednost i stabilnost mreže kao prioritet
- Kalkulator koji menja pravila igre: Net Zero kalkulator ProCredit banke za lako merenje emisija CO2
- Prašume Federacije BiH među retkima u Evropi
Koliko je izazovno balansirati tržište električne energije u BiH i na koji način to radite?
– Balansiranje tržišta električne energije postaje sve zahtevnije i kompleksnije, te je podjednako bitan segment rada operativnog osoblja DC NOSBiH. Pre desetak godina balansiranje je bilo zanemarivo u poređenju sa upravljanjem prenosnim sistemom.
Integracijom velikog broja obnovljivih neupravljivih izvora, suočavamo se sa sve većim odstupanjima i brzim promenama proizvodnje, što dovodi do odstupanja u kontrolnoj oblasti BiH. Često u kratkom vremenskom roku imamo angažovanja balansnih usluga u suprotnim smerovima, što povećava troškove balansiranja. Na odstupanja utiču i cene električne energije na berzama u okruženju i Evropi.
U slučaju debalansa, NOSBiH svakodnevno nabavlja i angažuje balansnu energiju za pokrivanje deficita ili suficita električne energije. Za to koristi automatsku i ručnu rezervu za obnovu frekvence (aFRR i mFRR), koje nabavlja od registrovanih pružalaca. NOSBiH ima potpisane sporazume za nabavku balansne energije iz susednih sistema, uključujući SHB blok (Slovenija, Hrvatska, BiH), kao i prekograničnu razmenu tercijarne rezerve sa Srbijom i Crnom Gorom.
Kvalitet regulacije je bio dobar prethodnih godina, ali u 2024. i prvim kvartalima 2025. godine znatno je lošiji, što ukazuje na potrebu pronalaženja novih resursa za balansiranje.
Zbog očekivane veće integracije obnovljivih izvora i trenutnih poteškoća u EES BiH, NOSBiH je tražio modalitete za povećanje balansne rezerve u sistemu.
Prema Uredbi Evropske komisije (SOGL), operatori prenosnog sistema imaju pravo razmene energetskih odstupanja između različitih područja. Za NOSBiH trenutno je dostupna samo GCC (INOM) platforma, koju koriste EMS i CGES.
NOSBiH je u saradnji sa EMS-om i CGES-om analizirao mogućnosti priključenja na ovu platformu, što bi donelo tehničke i finansijske koristi. Sporazum je usaglašen, a čeka se saglasnost nadležnih institucija. Ovo bi bilo privremeno rešenje do mogućeg priključenja BiH panevropskoj platformi za automatsku razmenu energije (IGCC).
Koji su najveći izazovi za prenosnu mrežu BiH u narednim godinama?
– Najveći izazov svakog operatora prenosnog sistema u narednom periodu je kako obezbediti siguran i stabilan rad prenosnog sistema u trenutnom i budućem energetskom tranzitnom periodu.
Jedan od velikih problema u upravljanju u EES BiH predstavljaju povišeni naponi (problem za koji trenutno DC NOSBiH nema apsolutno nikakav mehanizam za regulaciju). Nažalost, u regionu prednjačimo sa problemom povišenih napona što zbog karaktera potrošnje u BiH, ali i iz razloga što su okolni prenosni sistemi radili na rešavanju problema povišenih napona odnosno regulaciji napona, ugradnji kompenzatorskih uređaja. Povišeni naponi mogu da dovedu do delimičnog ili totalnog raspada EES BiH, ali i regije. Elektroprenos BiH je u svojim investicionim planovima planirao ugradnju četiri kompenzatorska uređaja, usvojeni su i odobreni investicioni planovi i očekujemo pokretanje aktivnosti na nabavci i ugradnji odgovarajućih kompenzatorskih uređaja.
Drugi problem predstavljaju velike promene u prekograničnim tranzitnim tokovima, koje donose ozbiljne probleme u upravljanju. EES BiH je povezan u jedinstven prenosni sistem kontinentalne Evrope, što u većem vremenskom periodu doprinosi sigurnom i stabilnom radu EES BiH. Međutim, u pojedinim vremenskim periodima, zbog velikih tranzitnih tokova od istoka ka zapadu i obrnuto, a koji su direktno uzrokovani tržištem električne energije i integracijom velikog broja obnovljivih izvora u jugoistočnom delu Evrope, imamo velika preopterećenja kako na prekograničnim dalekovodima, tako i na internim dalekovodima i transformatorima. Navedeni problemi su bili i uzrok poslednja dva velika poremećaja koja su se desila 8. 1. 2021. godine, kada je došlo do razdvajanja prenosnog sistema kontinentalne Evrope na dva dela, i 21. 6. 2024. godine, kada smo imali veliki poremećaj u prenosnom sistemu BiH, Crne Gore, Albanije i dela Hrvatske.
U oba navedena slučaja EES BiH nije bio uzročnik poremećaja niti je mogao da spreči pojavu i širenje poremećaja. Na našu veliku radost, svi poremećaji koji su se desili u rekordnom roku su rešeni, dispečeri DC NOSBiH-a i susednih TSO-a su uspešno rešili poremećaj i izvršili resinhronizaciju Evrope dana 8. 1. 2021. za oko 40 minuta i restauraciju sistema prilikom black outa dana 21. 6. 2024. za oko dva sata.
Intervju vodila: Jasna Dragojević
Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala KLIMATSKE PROMENE
