Ekstremni vremenski uslovi ovog leta u Evropi prouzrokovali su ekonomske gubitke od 43 milijarde evra u 2025. godini, dok se do 2029. očekuje ukupno 126 milijardi evra. Pokazala je to nova, proširena studija Univerziteta u Manhajmu i ekonomista Evropske centralne banke.
Toplotni talasi, suše i poplave zahvatili su oko četvrtine regija EU tokom leta 2025, a ti događaji ometaju ekonomsku aktivnost na različite načine. Toplotni talasi dovode do gubitka produktivnosti, npr. u građevinarstvu i ugostiteljstvu, dok suše uglavnom pogađaju poljoprivredu. Poplave uzrokuju direktnu štetu na infrastrukturi i zgradama, kao i indirektne gubitke.
Tako su, na primer, u Italiji ekonomski gubici procenjeni za 2025. na 11,9 milijardi evra, a do 2029. doseći će 34,2 milijarde eura, što odgovara 0,6, odnosno 1,75 odsto ukupne ekonomske proizvodnje Italije u 2024. U Francuskoj gubici su iznosili 10,1 milijardu evra (2025) i procenjuju se na 33,9 milijardi evra do 2029.
Studija se zasniva na meteorološkim podacima za period od juna do avgusta 2025. godine. Ovi podaci su korišteni za analizu 1160 evropskih regija. Regije u južnoj Evropi, npr. u Španiji, Italiji, Portugalu, Grčkoj i južnoj Francuskoj, bile su posebno pogođene. Severne zemlje poput Danske, Švedske i Nemačke pretrpele su manje štete, ali učestalost i obim ekstremnih vremenskih događaja, posebno poplava, raste i u tim regijama.
Pročitajte još:
- Kako odgovoriti na sušu? Nemačka nudi primer otpornije poljoprivrede
- Rumunski energetski gigant Hidroelectrica beleži pad profita od 41 odsto usled suša
- Treća najtoplija godina ikada – „Sušna žarišta širom sveta 2023–2025”
Manje ekonomije poput Bugarske, Malte i Kipra posebno su ranjive i pretrpele su velike gubitke u odnosu na bruto dodatu vrednost.
— Pravi troškovi ekstremnih vremenskih događaja pojavljuju se postepeno. Zvanične procene posledica često kasne. Naš okvir koristi ažurirane meteorološke podatke i nedavno objavljene dokaze o regionalnim uticajima iz naše prethodne studije kako bi pružio pravovremene procene kako su ekstremni događaji tokom leta 2025. uticali na ekonomsku aktivnost — rekla je Sehriš Usman, koja je odigrala ključnu ulogu u studiji.
Stvarna šteta i veća
Istraživači naglašavaju da u analizi nisu uključeni šumski požari, grad i oluje. Takozvani „složeni događaji“, tj. istovremeni toplotni talasi i suše, takođe su evaluirani pojedinačno – iako često uzrokuju znatno veću štetu kada se jave zajedno.
Istraživači pozivaju na povećana ulaganja u prilagođavanje klimatskim promenama, poput zaštite od toplote u gradovima i poboljšanog upravljanja vodama.
Energetski portal
