Solarna energija prikupljena u svemiru mogla bi da promeni pravila igre u energetskoj tranziciji Evrope i da smanji potrebu za obnovljivim izvorima sa kopna i do 80 odsto, pokazuje nova studija istraživača sa Kings koledža u Londonu.
Studija, objavljena u uglednom časopisu Joule, prvi put je analizirala mogući uticaj svemirske solarne energije na evropski energetski sistem. Naučnici su procenili Nasin koncept RD1, jedan od dva razvijena dizajna sistema za proizvodnju solarne energije u svemiru. Prema njihovim nalazima, ova tehnologija bi mogla da smanji potrebe za skladištenjem energije u baterijama za više od dve trećine, dok bi ukupni troškovi elektroenergetskog sistema Evrope mogli da se umanje za 15 odsto, što predstavlja uštedu od oko 35,9 milijardi evra godišnje.
Profesor Vei He, glavni autor i viši predavač na Odseku za inženjerstvo Kings koledža, istakao je da rezultati otvaraju novu perspektivu za Evropu.
„Po prvi put smo pokazali pozitivan uticaj koji bi ova tehnologija mogla da pruži Evropi. Iako se izvodljivost još uvek ispituje, naše istraživanje ističe ogroman ekonomski i ekološki potencijal ako se usvoji. Dostizanje neto nulte emisije do 2050. godine zahtevaće značajan prelazak na obnovljive izvore, a svemirski solarni sistemi mogli bi da igraju ključnu ulogu u toj tranziciji”, rekao je He.
Pročitajte još:
- EU i dalje kasni sa sprovođenjem reformi u izdavanju dozvola za obnovljive izvore energije
- Solarno drveće: nova šansa za razvoj solarne energije bez uništavanja šuma
- Velika Britanija podržava solarni projekat na Filipinima koji će snabdevati 82.000 domaćinstava
Za razliku od solarnih elektrana na Zemlji, paneli postavljeni na satelite u orbiti izloženi su znatno većoj količini sunčeve svetlosti i mogu da proizvode energiju neprekidno, bez obzira na oblake, padavine ili ciklus dan-noć. Energija prikupljena u svemiru prenosila bi se bežično na prijemne stanice na Zemlji, gde bi se pretvarala u električnu energiju i uključivala u mrežu ili skladištila u baterijama.
Iako je tehnologija još u fazi razvoja, potencijalne prednosti su brojne: stabilnije snabdevanje, veća energetska sigurnost, otpornost na prirodne katastrofe poput poplava i zemljotresa, ali i značajno smanjenje potrebe za gradnjom novih solarnih i vetroelektrana na kopnu.
Autori studije naglašavaju da je ovo prvi rad koji daje sveobuhvatnu procenu troškova i koristi svemirske solarne energije za evropsko tržište. Ako se tehnologija pokaže izvodljivom i komercijalno održivom, mogla bi da predstavlja prekretnicu u borbi protiv klimatskih promena i u transformaciji evropskog energetskog sistema.
Energetski portal
