Kostolački kraj oduvek je bio poznat po rudniku i termoelektranama, a tu je pionirski i krenula proizvodnja uglja u Srbiji još 1870. godine. Tu su se rađale ideje i stvarali projekti koji jačaju srpsku elektroenergetiku. I sada Kostolac prednjači u razvoju novih projekata koji će dati doprinos povećanju učešća obnovljivih izvora i simbolično rudarsko-termaško mesto dobija svoju ulogu u dekarbonizaciji i ozelenjavanju proizvodnje električne energije.
Pored dobro poznatih termoelektrana, snage skoro 1.300 megavata, u ovoj godini energetska snaga ovog ogranka „Elektroprivrede Srbije” bića jača za novih 76 megavata, i to zelene energije. Završena je solarna elektrana „Petka” i to je prva EPS-ova solarna elektrana u Kostolcu. Veoma je značajno jer je izgrađena na spoljašnjem odlagalištu Površinskog kopa „Ćirikovac”. Na taj način koristi se staro rudarsko odlagalište i dobija se nova energija.
„Projekti solarne elektrane i vetroparka u Kostolcu samo su početak našeg procesa dekarbonizacije, a investicijama koje će povećati udeo obnovljivih izvora EPS pokazuje svoju posvećenost tome da dostigne cilj dekarbonizacije i karboničnu neutralnost”, kaže Dušan Živković, generalni direktor „Elektroprivrede Srbije”.
Solarna elektrana „Petka” zauzima površinu od oko 15 hektara, ima instalisanu snagu od 9,75 megavata i planiranu godišnju proizvodnju od 13,7 gigavat-časova. Vrednost investicije je oko 1,4 milijarde dinara i finansirana je sredstvima EPS-a.
Prva fotonaponska elektrana u Kostolcu proizvodiće električnu energiju metodom konverzije neakumuliranog sunčevog zračenja u jednosmernu struju preko solarnih modula na bazi poluprovodničke (PV) tehnologije. Urađeno je 18.720 fotonaponskih modula, postavljeni su pod uglom od 25 stepeni, pri čemu je pojedinačna snaga svakog modula 580 V, a efikasnost 21 odsto. Ova mala solarna elektrana ima ukupno 98 invertora, od kojih 97 ima snagu od 100 kW i jedan od 50 kW. Pored toga, SE „Petka” ima 10 transformatorskih stanica i jedno razvodno postrojenje, odakle se struja plasira na trafostanicu Požarevac. Pošto je SE „Petka” pilot-projekat i mala je elektrana od desetak megavata, urađeni su fiksni oslonci za panele.
U FOKUSU:
- Ekspedicija za novi život plastičnog otpada
- Kukuruzovina kao izvor inspiracije i praktičnosti
- Kad prehrambeni otpad postane resurs
Investicija u izgradnju solarne elektrane je ekonomski isplativa. Proračunato je da je period povrata uloženih sredstava 12 godina, dok je period eksploatacije elektrane 25 godina. Posle toga, menjaju se samo paneli, dok ostaju konstrukcije, putevi i infrastruktura, koji čine značajan deo ukupnog ulaganja. Zamenom panela elektrana se revitalizuje za novih 25 godina eksploatacije. Za izgradnju „Petke” bio je zadužen konzorcijum, a na čelu grupe izvođača radova nalazi se preduzeće GAT iz Novog Sada, dok su ostali članovi grupe novosadska firma „Mio company” i dve mađarske kompanije – „BSD Invest Europe Zrt” iz Budimpešte i „Levi-Solar Kft.” iz mesta Zakanjsek.
Solarka „Petka” ima i OIE društvo jer je u neposrednoj blizini i prvi EPS vetropark „Kostolac”, snage 66 megavata. Montirano je svih 20 vetrogeneratora i u toku je izgradnja trafostanice, razvodnog postrojenja i unutrašnje kablovske mreže kako bi do kraja ove godine krenula i proizvodnja energije iz vetra. I ovaj kapacitet biće sagrađen na mestu rekultivisanih odlagališta jalovine, što potvrđuje posvećenost EPS ka iskorišćavanju svih resursa. Reč je o četiri lokacije, Drmno, Petka, Ćirikovac i Klenovnik. Planirana godišnja proizvodnja VE „Kostolac” je 187 miliona kilovat-časova, što je dovoljno za snabdevanje zelenom električnom energijom oko 30.000 domaćinstava.
Projekat se finansira iz kredita nemačke razvojne banke KfW u vrednosti od 110 miliona evra, a EPS-u su odobrena dodatna bespovratna sredstva u iznosu od 30 miliona evra od Evropske unije, odnosno Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF). Konsultanti na projektu su „Fichtner GmbH & Co.” i „Energoprojekt Entel AD”, dok je za nabavku vetrogeneratora, stubova, trafostanica i razvodnog postrojenja zadužen konzorcijum „Siemens Gamesa Renewable Energy A/S” iz Danske i „Siemens Gamesa Renewable Energy” iz Beograda.
Priredila: Milena Maglovski
Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ČISTA ENERGIJA.
