Da li ste znali da očuvanjem samo jednog hektara stare, zrele šume sprečavamo emisiju oko 100 tona ugljen-dioksida godišnje? To je približno jednako emisiji koju proizvede 15 automobila tokom cele godine, ili više od 40 interkontinentalnih letova Beograd–Njujork i nazad.
Kada znamo da nove šume upijaju svega oko tri tone ugljenika po hektaru godišnje, postaje jasno zašto je zaštita postojećih šuma naše najefikasnije klimatsko oružje. Ovaj podatak ne umanjuje značaj sadnje novih šuma, već jasno ukazuje da je zaštita postojećih, ekološki bogatih šuma najefikasnija i najhitnija strategija u odgovoru na klimatske promene.
Ključni stubovi klimatske stabilnosti
Šumski ekosistemi predstavljaju kompleksne sisteme čija uloga daleko prevazilazi pukо pokrivanje tla drvećem. One su dom za više od 80 odsto kopnenih biljnih i životinjskih vrsta, ali i ključni rezervoari ugljenika koji je neophodan za održavanje atmosferske stabilnosti i ublažavanje ekstremnih vremenskih fenomena.
Klimatski procesi ne poznaju nacionalne granice, a uticaj šuma u Amazonskoj prašumi, afričkim ili azijskim šumama, reflektuje se i na mikroklimu u našim gradovima poput Beograda, Novog Sada ili Niša. Ova globalna povezanost nas podseća da je planetarno zdravlje neraskidivo povezano sa svakim lokalnim ekosistemom.
Pročitajte još:
- Budućnost solarne energije na domaćem tržištu iz ugla kompanije MT-KOMEX
- Zaboravljeno svetlucanje letnjih noći – zašto je svica sve manje?
- Niska izloženost zagađenju vazduha takođe može oštetiti srce, pokazala nova studija
Kolektivna odgovornost: od pojedinca do globalnih lidera
Očuvanje životne sredine nije ekskluzivni domen za stručnjake ili ekološke aktiviste, već za sve nas. Sve veći broj osvešćenih kompanija integriše održivost u srž svog poslovnog modela. Naučne procene potvrđuju da korporativne mere usmerene na očuvanje i odgovorno upravljanje šumama mogu doprineti rešavanju do 20 odsto globalne klimatske krize do sredine ovog veka. To nije samo statistika — to je poziv na sistemsku, kolektivnu akciju i dokaz da sinergija svih aktera donosi stvarne, opipljive rezultate.
Kako svako može da pruži svoj doprinos u obnavljanju šuma?
Jedan od najsnažnijih primera kolektivnog angažmana u zaštiti i obnovi šuma dolazi iz finansijskog sektora. OTP banka Srbija, kao prva i jedina banka u zemlji koja se još 2021. godine pridružila globalnoj inicijativi Priceless Planet Coalition (PPC), već petu godinu zaredom aktivno doprinosi obnovi šuma širom sveta.
Ova globalna koalicija, koju je pokrenula kompanija Mastercard u saradnji sa stručnjacima iz organizacija Conservation International i World Resources Institute, ima ambiciju da zasadi 100 miliona stabala tamo gde su najpotrebnija — na čak 22 različite lokacije (od Južne Amerike, preko Afrike, do Azije) koje maksimalno doprinose klimatskoj otpornosti, biodiverzitetu i jačanju lokalnih zajednica.
Učestvovanje u ovoj misiji je jednostavno i dostupno svakome. Do 31. avgusta, aktiviranjem Google Pay ili Apple Pay u OTP banci, ili otvaranjem jednog od paketa računa (Fluo, Praktik, Prestiž ili Klasik) svaka vaša akcija podstiče sadnju novog stabla – OTP banka donira 2 evra organizaciji Conservation International i time u vaše ime sadi jedno stablo. Više od 45.000 ljudi u Srbiji do sada je to već uradilo kroz ovu inicijativu, povezujući ličnu odluku sa globalnim ciljem.
OTP banka je dosledno zauzela mesto lidera u sprovođenju zelene tranzicije i primeni ESG (Environmental, Social, Governance) principa. Svesna da ekonomski rast nema budućnost bez odgovornog odnosa prema prirodnim resursima i životnoj sredini, sistematski procenjuje i umanjuje svoje direktne i indirektne ekološke uticaje, aktivno podržavajući projekte i inicijative koje sprečavaju štetne posledice, a Priceless Planet Coalition jedna je od njih.
Možda ne možemo svi da zasadimo šumu, ali možemo svi da zasadimo promenu. OTP banka i Mastercard pozivaju vas da jednim klikom postanete deo rešenja, jer budućnost počinje od onih koji deluju.
Izvor: OTP banka
