Svetlucanje svica tokom letnjih večeri bilo je jedan od onih trenutaka koji su obeležili detinjstvo mnogih od nas. Ali da li će buduće generacije imati priliku da uživaju u ovom prizoru? Iako je leto period kada bi trebalo da najčešće ugledamo svice, svetski naučni i medijski portali sve češće postavljaju pitanje – kada ste ih poslednji put videli? Naučnici i ekolozi upozoravaju da, ukoliko se ne preduzmu hitne mere, ova čudesna pojava prirode mogla bi potpuno nestati.
Zašto je svica sve manje?
Naučnici još uvek nisu dovoljno istražili ovu vrstu, ali na osnovu dosadašnjih saznanja izdvojili su nekoliko glavnih razloga koji utiču na njihov nestanak. Svici su posebno osetljivi na promene u svom okruženju, a kao glavni razlog navodi se svetlosno zagađenje. Svici koriste svetlosne signale kako bi komunicirali među sobom. Mužjaci i ženke kroz te signale pronalaze partnere, a veštačka svetlost iz gradova, automobila i ulične rasvete remeti ovu komunikaciju, što dovodi do smanjenja reprodukcije.
Gubitak staništa drugi je razlog. Naime, vlažna područja predstavljaju dom za najveći broj vrsta svica – uz reke, u šumama, močvarama i na rubovima bara.
Na larve svica, koje mogu da provedu i više od godinu dana pod zemljom ili u vodi, negativno utiču pesticidi i drugi otrovi, čak i kada larve nisu direktna meta tretmana.
Još jedan važan faktor su klimatske promene. Povišene temperature u periodima kada to nije uobičajeno mogu poremetiti usklađenost sezone parenja, što negativno utiče na reprodukciju svica. Takođe, sve učestaliji sušni periodi narušavaju vlažnost njihovih staništa, što je od ključnog značaja za njihov životni ciklus.
Pored ovih razloga, ugrožavaju ih i invazivne vrste, zagađenje vode i drugi faktori.
Xerces Society, organizacija koja se bavi zaštitom insekata i njihovih staništa, objavila je da je na osnovu procena Crvene liste ugroženih vrsta Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN), jedna od tri procenjene vrste svica u Severnoj Americi u opasnosti od izumiranja. Oko 15 odsto procenjenih vrsta svrstano je u kategoriju ugroženih. Ono što dodatno zabrinjava jeste da ovaj broj može biti i veći, jer za polovinu vrsta nema dovoljno podataka.
Pročitajte još:
- Priroda kao analgetik: Kako zelenilo smanjuje osećaj bola
- Svetski dan močvarnih staništa – močvare su važnije nego što mislimo
- Kada se sport i nauka pronađu – priča o pećinskom insektu i Ivani Španović
Zbog čega su svici važni?
Svako živo biće na planeti ima svoju vrednost, ali u očuvanju održivih ekosistema svici igraju posebnu ulogu. Oni su deo složenog lanca ishrane i doprinose prirodnoj ravnoteži – kao larve se hrane puževima, glistama i drugim mekušcima, čime pomažu u kontroli njihovih populacija u zemljištu. Istovremeno, svici su važan izvor hrane za druge vrste poput ptica, slepih miševa i žaba.
Za čoveka, svici su dragocene i u nauci. Njihov enzim luciferaza, koji omogućava da svetle, koristi se u biološkim i medicinskim istraživanjima. Luciferaza ubrzava hemijsku reakciju u kojoj pigment luciferin reaguje sa kiseonikom, pri čemu nastaje svetlost. Ova osobina omogućava naučnicima da prate šta se dešava unutar ćelija i organizama – bez štetnih i invazivnih metoda. Zato se koristi za testiranje lekova, bezbednosti hrane, pa čak i za istraživanje tumora.
Zanimljivosti o svicima i kako im možemo pomoći
Na svetu postoji više od 2.200 vrsta ovih svetlećih bića, a naučnici i dalje otkrivaju nove svake godine. Iako ih smatramo bubama, u ovu širu porodicu spadaju i svetleći crvi, kao i vrste koje uopšte ne svetle. Rasprostranjene su gotovo širom sveta, osim na Antarktiku, a najčešće naseljavaju topla i vlažna staništa. Neke vrste mogu da svetle čak i pod vodom, a zanimljivo je da sve larve svica svetle, dok svetlosnu moć ne zadržavaju sve odrasle jedinke. Postoje i vrste koje svetle sinhronizovano, stvarajući prizore koji podsećaju na vatromet.
Očuvanju ovih bića možemo da doprinesemo svi i to već danas – gašenjem svetla u domovima kao i baštenske rasvete tokom noći, korišćenjem prigušenijeg osvetljenja, smanjenjem upotrebe pesticida i ostavljanjem dela zelenih površina nepokošenim.
