Prema podacima američke Nacionalne okeanske i atmosferske administracije (NOAA), čak 95 odsto okeana i 65 odsto kopnenih površina još uvek je tajna za čovečanstvo. Zamislite, čovečanstvo se već milenijumima bavi naukom, a tek smo zagrebali površinu kada je reč o otkrivanju bića koja naseljavaju našu bogatu plavu planetu.
Naučnici procenjuju da se približno devet miliona vrsta krije u dubinama okeana, gustim šumama i zabačenim pejzažima – vrste koje nikada nismo videli, čuli ili čak zamislili. Da li su to mikroskopski organizmi sa neverovatnim sposobnostima preživljavanja, bizarne ribe koje svetle u tami, ili možda potpuno nova stvorenja sa osobinama koje pomeraju granice nauke?
Ovi neistraženi svetovi mogu sadržati odgovore na neka od najvećih pitanja čovečanstva – od razvoja novih lekova do razumevanja kako da zaštitimo našu planetu. I zato ne mogu da se ne zapitam kako bi izgledao svet u kojem smo uspeli da zavirimo u svaki kutak planete? Možda je vreme da preusmerimo pogled sa neba ka tajnama koje se kriju ispod naših nogu i talasa.
Upravo to su uradili naučnici predvođeni neprofitnom organizacijom Conservation International koji su u iscrpljujućoj ekspediciji 2022. godine identifikovali čak 27 novih vrsta u peruanskom regionu Alto Majo. Ova letnja ekspedicija, koja je trajala duže od mesec dana, otkrila je četiri nova sisara, osam riba, tri vodozemca i deset leptira. Dve godine kasnije, istraživači su objedinili saznanja o bogatom biodiverzitetu Alto Maja u izveštaju na čak 474 strane.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Među najspektakularnijim otkrićima je izuzetno redak miš vodozemac sa prepletenim nogama, žaba sa uskim ustima i neobična riba sa grudvastom glavom, čija funkcija i dalje predstavlja misteriju za naučnike.
Vodozemac miš pripada jednoj od najređih grupa poluvodenih glodara na planeti. Ove tajanstvene životinje naučnici su do sada posmatrali samo nekoliko puta, pa je njihov pronalazak u šumama Alto Maja predstavljao pravi podvig. Nažalost, specifično močvarno stanište ove vrste već je kritično ugroženo usled širenja poljoprivrede, što miša vodozemca uskoro može staviti na listu ugroženih životinja.
Od ukupno 2.046 zabeleženih vrsta, ekspedicija je identifikovala 49 ugroženih vrsta koje se nalaze na listi Međunarodne unije za očuvanje prirode. Neke od njih, poput peruanskog žutorepog vunastog majmuna, kritično su ugrožene i žive isključivo u ovom regionu.
Istraživači su identifikovali i pet vrsta malih, neletećih sisara koje su endemske za Alto Majo. Tu su, na primer, Ruterova torbarska lasica, zlatni poljski miš i peruanski miš penjač. Osim toga, pronađena je i do sada nepoznata patuljasta veverica, koja bi mogla pripadati novom rodu nakon što se izvrši taksonomska analiza.
Ova otkrića nisu samo podsetnik na fascinantno bogatstvo života koje nas okružuje, već i ozbiljno upozorenje o posledicama našeg odnosa prema prirodi. Svaka nova vrsta koju otkrijemo osvetljava deo sveta koji nam je do tada bio skriven, ali istovremeno postavlja pitanje koliko dragocenih života možda nestaje pre nego što ih uopšte upoznamo. Zagađenje životne sredine, ubrzano krčenje šuma i klimatske promene ugrožavaju ekosisteme širom planete, dovodeći mnoge vrste na ivicu opstanka.
Ako ne znamo koje sve vrste postoje, kako možemo razumeti kakav efekat na njih imaju različite vrste zagađenja? Svaka vrsta, čak i najmanja i naizgled nevažna, igra jedinstvenu ulogu u složenom ekosistemu naše planete. Gubitak jedne vrste može pokrenuti lančanu reakciju koja narušava ravnotežu prirode, utičući i na naš opstanak.
Otkrića iz Alto Maja podsećaju nas da, pored zaštite poznatih vrsta, moramo razmišljati i o onima koje još nismo otkrili – nepoznatim čuvarima ravnoteže naše planete. Da bismo ih sačuvali, neophodno je uložiti još veći napor u borbu protiv zagađenja, održivo upravljanje resursima i očuvanje prirodnih staništa.
