Mašinstvo nije „muška“ profesija

Foto: OIE Srbija

Energetski portal, medij koji podržava veću zastupljenost i vidljivost žena u industriji zelene energije, ujedno podržava i kampanju promocije uspešnih žena koje sprovodi Udruženje Obnovljivi Izvori Energije Srbije. Reč je o seriji intervjua sa istaknutim ženama iz ove oblasti, kako bi ohrabrio mlade žene da se obrazuju i započnu karijere u sektoru obnovljivih izvora.

Još kao devojčica, Jelica Pešić je volela da posmatra stvari oko sebe i razmišlja kako one funkcionišu. I danas pamti kako je u dvorištu u rodnoj Novoj Varoši satima mogla da gleda kada neko popravlja razne uređaje i mašine. Zato i ne čudi što je želela da postane mašinski inženjer – uprkos negativnim komentarima samo zato što je žena.

Na njih se, srećom, nije obazirala, pa je danas ova mlada Novovarošanka samostalni inženjer za mašinsko održavanje hidroelektrana u EPS-u. U razgovoru za portal OIE Srbija otkriva zašto je odlučila da se po završetku fakulteta vrati u Novu Varoš, koliko joj lično znači projekat revitalizacije HE „Bistrica“ i zašto bi mladima preporučila da karijeru grade u svetu hidroenergetike i obnovljivih izvora energije.

Još od malih nogu zainteresovao Vas je svet mašina i tehnike. Ko je negovao ta Vaša interesovanja koja se uglavnom vezuju za dečake?

– U mojoj porodici svi su imali sklonosti ka tehničkim naukama. Mašinstvo posmatram kao jedan vid umetnosti. Svaka mašina stvara svoj pravac u toj umetnosti, a tehnika je unapređuje. Kao mala volela sam da posmatram stvari oko sebe i razmišljam o tome kako nešto funkcioniše. To su možda i bile prve iteracije koje su me uvodile u svet mašinstva. Pamtim kako sam stalno gledala kada neko popravlja razne uređaje i mašine, bilo u našem ili komšijskom dvorištu. Bila sam u stanju da popravku gledam satima. To me je odvajalo od druge dece, naročito devojčica jer su one imale druga interesovanja. Još tada sam želela da mašine i njihov rad potpuno upoznam i želela sam da postanem mašinski inženjer.

Završili ste srednju Tehničku školu u Novoj Varoši, a zatim, kao đak generacije upisali Mašinski fakultet, smer hidroenergetika, gde ste takođe proglašeni za najboljeg studenta. Da li ste se tokom školovanja susretali sa predrasudama da ste izabrali „mušku“ profesiju?

– Ne mislim da je mašinstvo „muška“ profesija. Naprotiv. Žene se i te kako dobro snalaze u svim granama mašinstva, ravnopravno sa muškarcima. Podjednako se trudimo da svoj posao radimo najbolje što umemo. Kada sam izabrala da mašinstvo bude moj poziv, bilo je i negativnih mišljenja i komentara baš zato što sam žena. Međutim, ni tada, a ni sada, ne marim za takve komentare. Ljubav i motivacija koje i dan danas gajim prema svojoj profesiji, bile su mnogo snažnije. Sada, posle završenih studija, sa ponosom kažem da sam inženjerka mašinstva.

Pročitajte još:

Nakon fakulteta, vraćate se u rodni grad i zapošljavate u EPS-u, u hidroelektrani „Bistrica“. Šta je presudilo da donesete tu odluku, pomalo neobičnu za mladu osobu jer odlazite iz Beograda i zapošljavate se u javnom preduzeću?

Foto-ilustracija: Unsplash (tahamie-farooqui)

– Izabrala sam smer hidroenergetika, što je značilo da sam želela da radim ili u samoj hidroelektrani ili u postrojenju koje je vezano za pumpe i ventilatore. Imala sam razne ponude za posao, čak i za rad na fakultetu, ali moje srce je želelo u Novu Varoš. Hidraulička snaga vodenih tokova Uvca zajedno sa znanjima stečenim na katedri za hidroenergetiku bili su prekretnice u mom životu da se vratim u svoj rodni kraj i zaposlim se u „Elektroprivredi Srbije“. Želela sam da svoje znanje poklonim svom gradu, mojoj Novoj Varoši. Život ovde je nekako drugačiji, mirniji. Nakon završenih poslovnih obaveza dovoljno vremena može da se iskoristi i da naučite nešto novo, da se posvetite porodici, druženju… Beograd je za mene bio previše dinamičan, više mi prija mirnije okruženje.

Očekuje nas revitalizacija HE „Bistrica“. Koliko je to za Vas lično značajno i na koji način ćete učestvovati u tom projektu?

– Da, tako je. Na projektu revitalizacije HE „Bistrica“ usavršiću znanja stečena na fakultetu, ali i moći praktično da ih primenim. Za mene će ovaj projekat biti od velikog značaja i postaće bitna referenca u mojoj inženjerskoj karijeri. Kao inženjerka koja trenutno radi na HE „Bistrica“ učestvovaću u razmeni znanja sa kolegama iz oblasti mašinstva kako bi projekat bio u velikoj meri optimalniji.

Šta učite od žena inženjera u EPS-u? Da li Vas starije koleginice upozoravaju da ćete morati više da se dokazujete samo zato što ste žena?

– U objektima Limskih hidroelektrana sarađujem sa inženjerkom građevinarstva i, naprotiv, nema potrebe da se dokazujemo, dela govore za nas. Ravnopravno delimo mišljenja sa kolegama inženjerima i činjenica da smo žene ne utiče na izgradnju naše inženjerske karijere. Imam odlična iskustva radeći u „Elektroprivredi Srbije“ i velika mi je čast i zadovoljstvo da sam deo jednog tako dobrog kolektiva. Od kolega imam neizmernu podršku i pomoć, trudili su se da me upoznaju kako sa mašinskim, tako i sa elektro delom postrojenja. Baš sam zadovoljna i sa radošću odlazim na posao, ima li šta lepše od toga. Investiranje u kadrove je najbitnije ulaganje u jednom preduzeću. Motivisanje mladih inženjera da svoju karijeru grade u najvećoj domaćoj energetskoj kompaniji, da ostanu u svom gradu, svojoj zemlji, preuzmu odgovornost, jeste ono što sigurno donosi dobar rezultat.

Šta biste poručili nekim mladim devojkama iz malih gradova – da li da studiraju mašinstvo i tehničke nauke i karijeru grade u svetu hidroenergije i obnovljive energije?

– Mladim budućim studentkinjama najpre bih poručila da slede svoje snove, da uče, usavršavaju se i ne odustaju od svojih ciljeva. Tokom studija naučila sam da redovan rad i istrajnost pobeđuju i da će se sav uloženi trud isplatiti jednog dana. Svet hidroenergetike i obnovljivih izvora energije sa inženjerima stvara sponu ojačanu znanjem, radom, inovacijama, stvara spoj sa prirodom. Zbog toga bih svim mladim devojkama preporučila da studiraju mašinstvo i tehničke nauke.

Izvor: OIE Srbija

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti