Iz Španije nam, nažalost, stižu loše vesti – ova zemlja doživela je jednu od najgorih poplava u novijoj istoriji sa najmanje 95 smrtnih ishoda, na desetinama nestalih i ogromnom materijalnom štetom. Slike automobila, razbacanih kao plastične igračke, u meni bude pitanje kakva je to sila protutnjala Valensijom i u potpunosti izmenila sliku ovog živopisnog područja?
Ta neumoljiva sila sručila se u vidu 400mm kiše po metru kvadratnom za samo jedan dan što je više od količine kiše koja tipično padne za mesec dana. Preživeli kažu da je voda dostizala visinu i do dva metra, a na mnogobrojnim snimcima na društvenim mrežama vidi se kako bujica nosi sve pred sobom.
Da stvar bude još bizarnija, samo nekoliko meseci ranije, Španija je pretrpela još jednu krizu izazvanu sušom koja je ugrozila vodosnabdevanje i poljoprivredu u ovoj zemlji. U Kataloniji je, na primer, u februaru ove godine proglašeno vanredno stanje kada su rezerve vode pale ispod 16 odsto što je rezultovalo strogim restrikcjama. Proizvodnja voća, uključujući grožđe, pretrpela je gubitke između 30 i 70 odsto, a i vino je podbacilo usled višegodišnje suše.
Štaviše, nove studije pokazuju da Španija ubrzano klizi od umerene mediteranske ka pustinjskoj klimi te da će se do 2050. godine količina padavina smanjiti za čak 20 odsto u poređenju sa trenutnim nivoima.
Nema sumnje da je u poslednjih nekoliko godina Španija postala pravo „bojno polje“ klimatskih kontrasta. Ipak, za sve one koji nisu u srcu tih događanja, možda je teško povezati ove dramatične prizore sa svakodnevnim vestima o klimatskim promenama. Suša i poplava u jednoj istoj zemlji za tako kratko vreme? Paradoksalno je, ali upravo takav obrazac odgovara klimatskom scenariju koji mnogi klimatolozi predviđaju decenijama.
Španija se nalazi na ključnoj tački klimatskih promena, jer leži na granici između suptropskog i mediteranskog klimatskog pojasa. Klimatske promene uzrokuju ekstremnije temperature, smanjuju količinu snega na planinama i ubrzavaju isparavanje vode iz tla. To doprinosi sušama tokom leta, a kada kiša konačno padne, suvo tlo ne može apsorbovati vodu. Ovaj fenomen uzrokuje brzo slivanje vode, što rezultira poplavama.
Meteorolozi i stručnjaci za klimu ističu da bi bez brze akcije i prilagođavanja infrastrukture, posledice mogle postati još gore. Španija mora da napravi odlučne korake koji će je učiniti otpornijom na ekstremne vremenske prilike i smanjiti njen ugljenični otisak, a jačanje infrastrukture, unapređenje sistema za navodnjavanje, sadnja šuma i zaštita postojećih ekosistema samo su neki od načina.
Odgovoronost je, naravno, na svima nama, jer iako je Španija među liderima u Evropi kada je reč o novim kapacitetima obnovljive energije i ističe se po brojnim naporima za zaštitu prirode i smanjenje zagađenja, to nije dovoljno da ublaži klimatsku krizu ukoliko ostale zemlje ne shvate svoju ulogu ozbiljno.
Klimatske promene su naš globalni neprijatelj i kao takve zahtevaju globalnu akciju, a prirodne katastrofe sa kojima se svet suočava danas poziv su na razumevanje prirode koja nas okružuje i odgovornosti koju svi nosimo.
