Kako bi se unapredili ekološki standardi i promovisao održivi razvoj u zemljama Zapadnog Balkana, lideri regiona su u oktobru 2021. godine usvojili Zeleni okvir za Zapadni Balkan. On kroz Akcioni plan definiše 58 akcija i ciljeva koje su grupisane u pet stubova i sedam tematskih putokaza. Međutim, ovaj Zeleni okvir suočava se sa brojnim izazovima u implementaciji, kao i praćenju napretka, na šta su ukazale nevladine organizacije.
Iako ima potencijal da značajno doprinese ekološkim standardima u regionu, u poslednje tri godine postignut je minimalan napredak u sprovođenju akcija iz Akcionog plana. Istraživanja su pokazala da su potrebne značajne revizije kako bi se postigli postavljeni ciljevi.
CEE Bankwatch Network, mreža nevladinih organizacija koja se bavi zaštitom životne sredine i održivim razvojem u centralnoj i istočnoj Evropi, objavila je na svom zvaničnom sajtu da su nevladine organizacije (NVO), zajedno s njom, izrazile zabrinutost zbog nedostatka javnih konsultacija i uključivanja civilnog društva u proces izrade i implementacije ovog plana. Zbog toga su nevladine organizacije pokrenule predloge kako bi se unapredio Zeleni okvir.
Pročitajte još:
- Gradonačelnici sa Zapadnog Balkana traže pomoć Evropske komisije za tranziciju sa fosilnih goriva
- Spor ali stabilan napredak u energetskoj tranziciji na Zapadnom Balkanu
- Dodela sredstava za seoski turizam – najviše korisnika u Zapadnoj Srbiji
Među prvim predlozima ističe se važnost jasnog definisanja uloga vlada u sprovođenju plana. U ovom trenutku postoje nejasnoće u vezi sa odgovornošću nacionalnih vlada i regionalnih tela, što otežava monitoring i izveštavanje o rezultatima koji su postignuti. NVO traže da vlade preuzmu konkretnije obaveze i da redovno izveštavaju o napretku kako bi se omogućila bolja transparentnost.
S obzirom na to, kako ističu NVO, vlade u regionu nemaju dovoljno kapaciteta, kako ljudskih, tako i tehničkih i finansijskih, da bi sprovele sve predviđene akcije postavljene Akcionim planom. Zbog toga se traži da se prioritet da onim akcijama koje će doneti najveću korist ljudima i životnoj sredini.
Nevladine organizacije su predložile da se tematski putokazi jasnije integrišu u Akcioni plan kako bi se aktivnosti, indikatori i odgovorne institucije bolje povezali, što bi olakšalo praćenje napretka. Takođe, traže dodavanje ključnih elemenata poput vremenskih okvira, tela za implementaciju i procene potrebnih finansijskih sredstava kako bi se postigla veća transparentnost i efikasnost sprovođenja plana.
Na kraju, kao još jedan od primera predloga, istaknuta je i važnost usklađivanja sa zakonodavstvom Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine. NVO smatraju da neće biti trajnih pozitivnih promena bez čvrstog zakonodavnog okvira.
Ukoliko bi se predlozi usvojili, Zeleni okvir bi postao efikasan alat za postizanje održivog razvoja i unapređenja životne sredine u zemljama Zapadnog Balkana. Ekološka kriza zahteva hitno reagovanje evropskih i regionalnih lidera, kako bi sprovođenje reformi uključilo veće učešće civilnog društva, jasnije postavilo obaveze vlada i konkretne akcije koje će doneti stvarne promene.
Energetski portal
