Maribor – Centar primene cirkularne ekonomije

Nekada je Maribor bio jedan od najrazvijenih gradova Jugoslavije, danas je to drugi po veličini grad u Sloveniji i prvi u regionu u kojem se primenjuju principi cirkularne ekonomije. Usvajanjem Strategije za prelazak grada Maribora na cirkularnu ekonomiju i Akcionog plana strategije, definisani su ključni razvojni projekti tranzicije ovog idiličnog turističkog mesta. Nosioci su i projekta EU Pilot regije biocirkularne ekonomije Podravja i trenutno rade na pripremi akcionog plana i projekata koji će biti realizovani do kraja ove godine. Aleksander Saša Arsenovič, gradonačelnik Maribora, za Magazin Energetskog portala govori o savremenim tehnologijama, energetskoj efikasnosti, klimatskim promenama, održivom razvoju i mnogo čemu još.

Koja savremena tehnološka rešenja koristite za mešoviti komunalni otpad? Da li su u Mariboru počele sa radom spalionice otpada?

– Javno preduzeće Snaga iz Grupe javnog holdinga Maribor (JHMB) obavlja uslugu upravljanja komunalnim otpadom. Mešoviti komunalni otpad se prikuplja po sistemu od vrata do vrata. Izuzetak je strogi centar grada, gde postoje četiri podzemna sabirna mesta za sakupljanje mešovitog komunalnog i drugih vrsta odvojeno sakupljenog otpada. Struja sortira prikupljeni mešani komunalni otpad u različite frakcije u modernoj, dobro opremljenoj i organizovanoj sortirnici. Od ukupno prikupljenih 75.000 tona komunalnog otpada na godišnjem nivou, 32 odsto se prikuplja na samom izvoru kao mešani komunalni otpad, a 68 odsto odvojeno, to sve ide otkupljivačima na dalju preradu i reciklažu. U Mariboru još nije postavljena spalionica otpada. Pripremaju se procedure za smeštaj, a u pripremi je izmena i dopuna Uredbe o spaljivanju otpada.

Da li razvijate koncept javno-privatnog partnerstva za plasman inovacija i koliko investicija privlače ovakvi projekti za zaštitu životne sredine? 

– Realizuju se projekti energetske obnove javnih zgrada po modelu javno-privatnog partnerstva. U 2019.  godini opština Maribor je u okviru javno-privatnog partnerstva po modelu energetskog ugovaranja u potpunosti renovirala 14 i delimično renovirala 10 javnih zgrada. Za sveobuhvatno renoviranje opština je dobila grantove za koheziju. Tako je opština u 2019.  godini izvršila najveću energetsku obnovu u regionu. Obnovljena su 24 javna objekta (škole, vrtići, sportske sale). Vrednost projekta iznosila je 12 miliona evra. Godišnja potrošnja energije smanjena je za 5.952 MWh, troškovi energije za 446.000 evra, troškovi održavanja za 28.500 evra, a emisija CO2 smanjena je za 1.305 tona. Uslovi rada i života su značajno poboljšani, a korisnici su prezadovoljni. Projekat se redovno prati i uštede verifikuju od strane Agencije za energetiku i klimu Podravja – ENERGAP, koja je takođe učestvovala u procesu pripreme dokumentacije, dobijanja kohezionih sredstava i nadgledanja realizacije investicije. 

U FOKUSU:

• Na putu energetske tranzicije
• Udružene ruke planetu čine zelenijom
• Zajedničkim snagama do poboljšanja u očuvanju prirode

Koliko radite na poboljšanju energetske efikasnosti u domaćinstvima?

– Zajedno sa opštinom, ENERGAP građanima nudi energetske konsultacije tokom cele godine. U konsaltingu za građane aktivno sarađuje i sa energetskim konsultantima koji rade u okviru nacionalne mreže ENSVET (mreža energetskih konsultantskih kancelarija). U okviru kancelarije ENSVET građani dobijaju i besplatne savete i informacije vezane za ulaganja u efikasno korišćenje energije i obnovljive izvore energije uz mogućnost dobijanja bespovratnih finansijskih podsticaja i povoljnih kredita. Građani sve neophodne informacije i obaveštenja o besplatnim energetskim konsultacijama mogu naći na sajtu ENERGAP-a, kao i na društvenim mrežama. Povremeno objavljuju savete o uštedi električne i toplotne energije, informacije o ugljeničnom otisku i kako ga smanjiti, o tenderima za dobijanje bespovratnih sredstava, savete o rashlađivanju prostorija u letnjim mesecima i kako da se bezbedno izlažu suncu. Organizuju se i razna onlajn predavanja i seminari za građane na teme uštede, grejanja, samoodrživosti, energetske obnove, izgradnje, ulaganja u obnovljive izvore energije itd. U prostorijama ENERGAP-a nalazi se i savetodavna kancelarija za promociju korišćenja obnovljivih izvora energije koja je namenjena svim zainteresovanim građanima, opštinama i preduzećima.

Na koji način poboljšavate kvalitet vazduha, povećavate upotrebu obnovljivih izvora energije i radite na razvoju mobilnosti?

– Zagađenje vazduha u Mariboru iz godine u godinu je sve manje. Najveći udeo zagađenja, naročito tokom grejne sezone dolazi zbog upotrebe veoma starih i neefikasnih uređaja. Vrednosti zagađujućih materija, posebno čestica PM10, značajno su pale u poslednjih šest godina. U 2018. godini na mernom mestu Krekovo/Tirševa bio je čak 21 dan gde je prekoračena dnevna granična vrednost, a 2023. godine na istom mernom mestu nije zabeležen ni jedan dan. Svi izveštaji sa praćenjem kvaliteta ambijentalnog vazduha i praćenjem stanja na svim mernim mestima su javno dostupni na ekološkom sajtu, kao i na posebnoj Interaktivnoj mapi. U oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije planiramo postavljanje osam solarnih elektrana (ukupne snage 1 MW) koje će raditi u cilju stvaranja lokalne nezavisne zajednice, a takođe planiramo nove solarne elektrane na 14 javnih objekata snage 2 MW. Planirane su dodatne elektrane na zatvorenim deponijama Porežje i Dogoše, a u toku su i razgovori za izgradnju jedne od 5 MW na železničkom trouglu.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski