Da li ima dovoljno slobodnog zemljišta za OIE projekte u Evropi?

Nedavni izveštaj Evropskog biroa za životnu sredinu (EEB) pokazuje da Evropska unija ima i više nego dovoljno zemljišta kako bi razvila potrebne projekte obnovljivih izvora energije, kao što su solarne i vetroelektrane, a da paralelno sa tim ne ugrozi poljoprivredu, tačnije proizvodnju hrane ili biodiverzitet.

Studija se zove ,,Zemlja za obnovljive izvore“ i otkriva da će za postizanje klimatske neutralnosti do 2040. godine biti potrebno samo 2,2 odsto ukupnog zemljišta EU, većinom u ruralnim područjima. Ova zemljišta uključuju i degradirana poljoprivredna područja koja se mogu iskoristiti.

Kako se navodi u izveštaju, do 2040. godine, Nemačka planira da poveća kapacitete solarne energije (346 GW) i kapacitete vetroelektrana (113 GW). Očekuje se da će ove instalacije proizvoditi oko 74 odsto električne energije. Za ostvarivanje ovih ciljeva potrebno je oko 2,8 odsto ukupnog zemljišta Nemačke do 2030. i 4,4 odsto do 2040. godine, što svakako zadaje izazove u pogledu prostornog planiranja.

Španija takođe razvija značajne kapacitete solarne energije (247 GW) i kopnenih vetroelektrana (98 GW) prema PAC scenariju, koji bi trebalo da zadovolje oko 84 odsto finalne potražnje za energijom u zemlji do 2040. Za smeštaj ovih kapaciteta, procenjuje se da će Španiji biti potrebno oko 1,4 odsto zemljišta do 2030. i 2,4 odsto do 2040. godine. Većina pogodnog zemljišta za ove tehnologije nalazi se u ruralnim oblastima.

Pročitajte još:

• U JUŽNOJ AMERICI POKRENUT PRVI REGIONALNI PROGRAM EKO-OBELEŽAVANJA PROIZVODA
• NOVI ZAKON U EU NALAŽE VEĆU ODRŽIVOST PROIZVODA
• GUGL I MAJKROSOFT TROŠE VIŠE ELEKTRIČNE ENERGIJE NEGO 100 ZEMALJA

Francuska u PAC scenariju planira oko 260 GW za solarne i 83 GW za vetroelektrane do 2040. godine. Ovi kapaciteti trebalo bi da doprinesu oko 46 odsto proizvodnje električne energije u Francuskoj i zadovolje oko 30 odsto ukupne energetske potražnje. Za realizaciju ovih planova, Francuskoj bi trebalo oko 0,8 odsto svojih zemljišnih resursa do 2030. i 2 odsto do 2040. godine.

Samim tim, države južne Evrope poput Španije i Italije koje imaju puno plodne zemlje i veliki broj osunčanih dana izgledaju idealno i za agrosolarne projekte. Projekti agrosolara mogu zaštiti useve, proizvoditi struju ili imati životinje na svojim parcelama. Na primer, u nekim agrosolarnim projektima, zemljište se koristi za ispašu , dok paneli služe životinjama da se sakriju kada su jake vrućine. 

U istočnoj Evropi, zemlje poput Rumunije i Bugarske pružaju potencijal za ovakve projekte zbog poljoprivrednog sektora i dostupnosti zemljišta koje može imati dvostruku namenu — za uzgoj useva i za proizvodnju solarne energije. 

Energetski portal