Održivija modna industrija – Mogu li bakterije da iskorene upotrebu sintetičkih boja?

Foto-ilustracija: Unsplash (Keagan Henman)

Gotovo sve što nas okružuje sadrži boju u sebi. U detinjstvu sam zamišljala da postoje veliki prirodni bunari ispunjeni različitim gotovim bojama, nalik kanticama za krečenje, iz kojih izvlačimo nijansu koja nam je potrebna i jednostavno bojimo sve oko nas. Možda ne postoje baš takvi bunari, ali nisam bila daleko od istine, kada sam mislila da nam priroda pruža boje.

Kroz hiljade godina ljudi su se koristili prirodnim bojama, međutim dolaskom industrijskog doba i porastom proizvodnje u svim industrijama, a posebno modnoj, dolazi i do porasta potražnje za bojama. Prirodne su tada morale da budu zamenjene sintetičkim kako bi ispunile sve zahteve, kako u količini tako i u mogućnosti primene na različite materijale i za različite svrhe.

Kako industrija boja degradira životnu sredinu?

Industrija boja najveći problem predstavlja za vodu iz više razloga. Prvo treba istaći podatak da je jedan od njenih najvećih potrošača, koristeći više od pet triliona litara godišnje. Druga stvar jesu brojne toksične i zagađujuće hemikalije koje sintetičke boje sadrže u sebi, a kojih je oko 70 vrsta. Povezano sa prethodnim, podaci ukazuju na to da se oko 200.000 tona boja godišnje ispusti u otpadne vode zbog, kako se navodi, neefikasnosti industrijskog bojenja. To upravo znači da velike količine pomenutih hemikalija završava u prirodi. Štaviše, ova industrija koristi oko kilogram hemikalija po kilogramu proizvedene tkanine, od čega samo 50 grama čini boja.

Boje bazirane na bakterijama

Dva naučnika koji se bave sintetičkom biologijom, osmislili su način kako da se putem biološkog procesa proizvedu boje za tekstil. U celom procesu, od stvaranja do fiksiranja boje u tkaninu, biologija zamenjuje hemiju.

Foto-ilustracija: Unsplash (Priscilla Du Preez 🇨🇦)

Prvi korak jeste da se pronađe koji organizam u prirodi može da proizvede određenu boju. Ono što je važno istaći, jeste da se to vrši onlajn korišćenjem posebne tehnologije, što znači da se ne radi na fizičkom uzorku. Dakle sekvenciranje DNK se vrši online kroz bazu podataka, kako bi se tačno odredili geni koji dovode do proizvodnje pigmenta. Kada se identifikuje koji enzimi proizvode tačno određenu prirodnu boju, naučnici onda modifikuju bakterije (mikroorganizme) tim DNK sekvencama, kako bi ih osposobile da one same proizvode pomenute enzime.

Sledeći korak jeste isporučivanje male količine modifikovanih mikroorganizama klijentima, koji boju dobijaju fermentacijom. Boje se uzgajaju na obnovljivim sirovinama. To znači da ti mikroorganizmi rastu na sirovinama kao što su šećer, kvasac i biljni nusproizvodi. Mikroorganizmi se dele na svakih 20 minuta, što je veoma brz proces, čime se za svega dva dana dobiju velike količine tečnosti/boje. Tako dobijena tečnost se dirketno sipa u uobičajene mašine za bojenje, bez dodavanja toksičnih hemikalija.

Kako naučnici objašnjavaju, sasvim prirodnim biološkim procesom je  moguće da se boje fiksiraju za tkaninu. U tradicionalnom procesu bojenja, potrebno je dodati agresivnu hemikaliju i teške metale, međutim njihovi modifikovani mikroorganizmi imaju sposobnost da koncentrišu hranljive soli i metale koji su već prisutni u vodi, na nivoe koji olakšavaju povezivanje.

Modna industrija mogla bi da se istakne kao veliki zagađivač kada je reč o sintetičkim bojama, uzimajući u obzir to da se na godišnjem nivou proizvede više od 100 milijardi odevnih predmeta, zbog čega su veoma značajna ovakva otkrića.

Katarina Vuinac

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti