Kula za okruženje bez smoga, inovacija holandskog preduzetnika Dana Rosegarda, nudi makar delimično rešenje gradovima u kojima je koncentracija sitnih čestica i drugih zagađivača prekomerna i ugrožava zdravlje stanovništva. Kula usisava vazduh i uklanja 75% štetnih čestica. Iako je Rosegaord za svoj izum bio nadahnut teškom situacijom u velikim kineskim gradovima, gde se beleže slučajevi raka pluća kod dece, ni gradovi u Evropi nisu pošteđeni štetnog zagađenja. U delovima Londona koncentracija čestica prečnika 2,5 mikrona zna da bude duplo viša nego što je propisano dokumentima EU, a na Balkanu je prošle zime zbog nedostatka cirkulisanja vazduha koncetracija premašivala više od 10 puta dozvoljena ograničenja.
Smanjenje zagađenja pokazalo se kao pipav posao. Kako prenosi Gardijan 9. maja, iako se čini da je kvalitet vazduha u Velikoj Britnaiji poboljšan, sa smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte od 8,4% od 2010. godine, ovakvi podaci mogu dovesti u zabludu.
Razlog za to je što intenzivan fokus na eliminaciju jednog zagađivača može da dovede do povećanja drugog. Ovako nešto se dogodilo u Londonu koji je, sledeći evropsku direktivu iz 2000. za smanjenje ugljen-dioksida promovisanjem dizel vozila zabeležio skok nivoa azotnih diokisada preko svake mere. Sada je London, kako se navodi, ne samo najgora prestonica u Evropi po nivou ovog gasa, već je zagađenje veće nego u Pekingu za 50%.
Poznato je i da je zagađenje u gradovima na Zapadnom Balkanu, uključujući Beograd, više nego što je propisano evropskim standardima. Prema podacima portala za praćenje kvaliteta vazduha širom sveta (aqicn.org), koji se za Srbiju poziva na podatke Agencije za zaštitu životne sredine, u martu i aprilu je koncentracija čestica prečnika 2,5 mikrona u nekim trenucima premašivala 100 mikrograma po kubnom metru vazduha, a na određenim lokacijama i do 121, a sličan problem beleži se i u velikim gradovima u EU. Prema tim podacima, u Beogradu je nivo azotnog oksida, sumpor dioksida, ugljen monoksida, ali ičestica prečnika 10 mikrona, znatno povoljniji nego što je to slučaj sa česticama od 2,5 mikrona.
Britiš medikal džornal objavio je 2015. sutdiju koja je pokazala da izlaganje ovim gasovima i česticama u prekomernim koncentracijama povećava rizik od srčanih udara u narednih sedam dana, a pored plućnih problema, odnosno povećanog rizika od astme i raka, može da utiče i na zakrčenja krvnih sudova i povećanja visokoznosti krvi.
Vesna Vukajlović
Više na izvoru informacije : http://www.euroactiv.rs
