Globalni obrasci proizvodnje i potrošnje guraju planetu Zemlju do krajnjih granica zbog neodrživih praksi u poljoprivredi, transportu, stambenom i maloprodajnom sektoru, a oni značajno utiču na dobrobit ljudi, zdravlje životne sredine i ekonomiju. Od miiliona plastičnih kesa koje izađu iz prodavnica tokom godine, preko tona bačene hrane, do građevinskog otpada i otpadnih voda direktno puštenih u reke.
Prema podacima Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), čovečanstvo proizvodi oko 430 miliona tona plastike godišnje, od čega dve trećine brzo postaje otpad. Projekcije pokazuju da bi do 2040. proizvodnja plastike mogla činiti 19 odsto globalne emisije gasova staklene bašte.
Gubitak hrane i otpad takođe značajno doprinose emisijama staklene bašte, čineći 10 odsto ukupnog globalnog otpada. Neverovatne količine hrane završavaju na otpadu, naročito u Evropi. Trenutno je poljoprivredna ekspanzija odgovorna za skoro 90 odsto globalnog krčenja šuma, a oko 25 odsto površine zemljišta širom sveta se koristi za ispašu stoke. Ishrana, malo drugačija nego što je sad, može ublažiti i gubitak biodiverziteta.
Pročitajte još:
- ZATVARANJE I SANIRANJE DEPONIJE U TOPOLI
- EU: UPRAVLJANJE KOMUNALNIM OTPADOM
- STARI NAČIN ODLAGANJA OTPADA U DEPONIJI „VINČA” ODLAZI U ZABORAV
U oblasti transporta, koji je odgovoran za 23 odsto globalnih emisija ugljen-dioksida, alternative automobilu su hodanje, vožnja biciklom ili korišćenje javnog prevoza što drastično može smanjiti emisije. Jedan takav grad kod nas je Novi Sad, koji kada je lepo vreme zbog većeg broja biciklista značajno rastereti saobraćaj.
Stambene i poslovne zgrade čine 21 procenat ukupnih emisija gasova staklene bašte, uglavnom usled korišćenja električne energije i grejanja/hlađenja. Korišćenje prirodnog svetla, prilagođavanje promenama temperature promenom odeće umesto prilagođavanja grejanja/hlađenja i ulaganjem u energetski efikasne uređaje mogu pomoći.
Naše kupovne navike su još jedna oblast u kojoj svesno donošenje odluka može smanjiti naš ugljenični otisak. To se odnosi na korišćenje cegera i torbi umesto plastičnih kesa, i uticaj na „brzu modu“, tako što ćemo koristiti iznova stvari, davati drugima, ušivati, umesto bacanja u smeće, naročito kada nam jednostavno dosadi.
Energetski portal
