Ratari su u niskom startu. Za oko nedelju dana počinje setva šećerne repe, slede suncokret, soja, kukuruz… Proizvodnja će biti skuplja od šest do 30 odsto, procenjuju na Poljoprivrednom fakultetu. U novu sezonu ratari ulaze i sa novim sistemom – E agrar.
Ako se ne računaju troškovi zakupa zemljišta, bankarskih kredita, osiguranja i amortizacije, po hektaru kukuruza, poljoprivrednici će uložiti 738 evra. Za soju će dati 665, a za šećernu repu čak 1.365 evra po hektaru, izračunao je agroekonomsita Zoran Rajić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, sa nekadašnjim studentima koji se danas bave ratarstvom.
Procenjuje da bi setvena struktura trebalo da bude slična kao i prošle godine, ali očekuje nešto veće površine pod suncokretom i šećernom repom, jer je država za te kulture obezbedila dodatne subvencije.
Pročitajte još:
- PROIZVODNJA STEVIJE IMA MANJI NEGATIVAN UTICAJ NA ŽIVOTNU SREDINU OD PROIZVODNJE ŠEĆERA?
- POČELA IZRADA NACRTA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PODSTICAJIMA U POLJOPRIVREDI I RURALNOM RAZVOJU
- JAVNI POZIVI ZA DOSTAVLJANJE PRIJAVA ZA DODELU PODSTICAJNIH SREDSTAVA U OBLASTI POLJOPRIVREDE ZA 2023. GODINU
Profesor Rajić kaže da je neophodno da država što pre donese krovnu uredbu o subvencijama kako bi poljoprivrednici znali na šta mogu da računaju.
Napominje da je najnepovoljnije zaduživati se kod poslovnih banaka na kratak rok i opominje da su se u Vojvodini pojavili otkupljivači pšenice koji za novi rod nude 25 dinara. Tu ponudu nazvao je sramotnom i dodao da je pšenica prošle godine koštala i 40 dinara.
U novu setvu ulazi se sa novim sistemom – E Agrar
Profesor Rajić kaže da se do sada za E agrar prijavilo više od jedne četvrtine ukupnog broja registrovanih gazdinstava.
Smatra da se sa uvođenjem E Agrara požurilo, te da bi zbog toga mnogi mogli da ostanu bez subvencija.
Kaže da u obzir treba uzeti starosnu strukturu naših poljoprivrednika i stanje infrastrukture u seoskim sredinama.
Izvor: RTS
