Čitav svet, a naročito razvijene zemlje, godinama teže energetskoj tranziciji – za proizvodnju električne energije, umesto fosilnih goriva, sve više koriste energiju vetra, sunca i vode. U okviru USAID projekta „Bolja energija“, i u Srbiji će se sprovoditi obuke za zainteresovana domaćinstva, ali i preduzeća koja žele da proizvode struju, iz obnovljivih izvora energije za sopstvene potrebe. Najveće prepreke su novac i neodgovarajući propisi.
Dve trećine električne energije građani Srbije dobijaju iz termoelektrana, najvećih zagađivača životne sredine. Pitanje je kako obnovljive izvore energije uključiti u elektroenergetski sistem Srbije. Iako deluje da zaostajemo za dostignućima u svetu, protekla godina je za nas bila prekretnica.
Slobodan Ružić, konsultant za regulatorni okviru u energetici na USAID projektu „Bolja energija“ kaže da je regulatorni okvir napravljen već u februaru ove godine.
„I sad mi već imamo u Srbiji preko 300 domaćinstava koja su stekla status kupca-proizvođača i nekoliko desetina privrednih subjekata koje je to uradilo. Cilj našeg projekta u toj oblasti je da što više promovišemo proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe“, napominje Ružić.
Većina zgrada u Srbiji izgubi oko 60 odsto energije, pa njihovo održavanje košta dvostruko više. Bilo bi dobro da smo, kažu, sa ovim počeli pre dvadeset godina.
Za masovnost nedostaju milijarde dolara
Rukovodilac projekta „Bolja energija“ u Srbiji Daniel Berg napominje da će biti potrebne milijarde dolara za obnovu zgrada.
„To ćemo uraditi tako što ćemo stvoriti finansijske instrumente. Projekat ”’Bolja energija” je veoma mali sa 20 miliona dolara za pet godina. A nama su potrebne milijarde dolara u narednih deset godina. Ukoliko uspemo da, na ovaj način, svake godine, obnovimo dva, tri ili četiri odsto zgrada, za nekoliko godina, postići ćemo dobre rezultate“, navodi Berg.
Ideju o proizvodnji električne energija iz obnovljivih izvora, za sopstvene potrebe, promoviše se širom Srbije. Projekat je počeo u Somboru.
„Osetili su poboljšanje, oko deset do dvadeset posto su bili manji računi, a i leti je bilo manje potrebe da se koristi klima, jer je u stanovima bilo prijatnije“, kaže Vojislav Jakšić Amanović, upravnik jedne zgrade u Somboru.
Pročitajte još:
Propisi koče bolje rezultate
Prednosti su mnogobrojne, a problem počinje usled neodgovarajućih propisa.
„Zakonodavac nije predvideo obavezu snadbevača električnom energijom da sklopi sa njim ugovor kad ovaj izgradi elektranu. To stvara jednu vrlo neprijatnu situaciju za onog ko treba da uloži svoje pare“, smatra Slobodan Ružić.
Naglašava da je to naročito nepovoljno za banke koje treba da finansiraju projekat, bez garancije da će klijent steći status kupca-proizvođača.
„Što se tiče domaćinstava, kupci-proizvođači moraju da plaćaju na jedan veći deo energije, nego što je opravdano, i akcizu i PDV i dvostruke troškove pristupa sistemu“, ukazuje Ružić.
Daniel Berg ističe da ima još mnogo prepreka, naročito u velikim zgrada.
„Potrebno je informisati ljude, postići dogovore, a potom sakupiti novac kojim će se povećati energetska efikasnost zgrade. Najbitnije je da nas država podrži, tako što će pružiti određene garancije. Pregovaramo sa Vladom Srbije, ali i sa institucijama AP Vojvodina. Uveren sam da ćemo postići dogovor da se više novca usmeri u plansku obnovu i izgradnju zgrada“, napominje Berg.
Jedno je sigurno – energetska tranzicija je neizbežna. Iako ne idemo u korak sa zapadnom Evropom, postajemo svesni koliko je važno doprineti energetskoj efikasnosti, a to će nam, zauzvrat, kažu stručnjaci, otvoriti mnoge mogućnosti.
Izvor: RTS
