Da je mnogo toga poskupelo u radnjama od početka rata u Ukrajini više i nije vest. Prva poskupljenja pravdana su skokom cena goriva, zatim je došla suša, pa su se mnogi pozivali i na veštačka đubriva čiji je najveći izvoznik Ukrajina.
Vlada Srbije donela je odluku o odmrzavanju cena dugotrajnog mleka sa 2,8 odsto mlečne masti, koja je do sada bila ograničena na 128,99 dinara.
Međutim, marža na sva UHT mleka biće ograničena na 10 odsto. Produžava se i zabrana izvoza mleka do kraja oktobra.
Poskupeće i šećer – nova cena biće 110 dinara po kilogramu, a menja se i cena svežeg pilećeg mesa, pa će kilogram koštati 319 dinara.
Cena mleka kod proizvođača neće biti limitirana.
Uroš Kandić, državni sekretar u Ministarstvu trgovine turizma i telekomunikacija rekao je, gostujući u Beogradskoj hronici RTS-a, da to znači da „smo sa merom donetom na Vladi gledali da u najvećoj meri zaštitimo proizvođače, bili bi u problemu da je ostala limitirana cena, cena sirovine odnosno svežeg mleka raste već nekoliko meseci i na našem tržištu i u državama regiona“.
,,Limitiranjem marže na 10 odsto gledali smo da razlika proizvođačke cene i cene mleka na rafu bude što manja, da potrošači budu zaštićeni, morali smo voditi računa i o trgovcima jer sa maržom nižom od 10 odsto oni bi izgubili u lancu“, napomenuo je Kandić.
Kandić kaže da će cena mleka na rafovima biti između 108 i 120 dinara za robne marke kod velikih trgovinskih lanaca, a brendirano mleko će biti nešto više. „Relaksirali smo cenu mleka da bismo sprečili nestašicu i probleme domaće mlekarske industrije“, dodao je državni sekretar.
Pročitajte još:
Strukturni problemi domaćeg mlekarstva
Postavlja se pitanje da li domaćeg mleka nema dovoljno zato što proizvođači traže veću otkupnu cenu ili zato što nemamo dovoljno stočnog fonda ili je u pitanju nešto treće.
Kandić kaže da je u pitanju miks ovih faktora, domaće mlekarstvo ima strukturne probleme, dugi niz godina pada broj mlečnih krava, dolazi do poslupljenja cene sirovog mleka, njega i nema, zbog situacije sa manjkom hrane i geopolitičkim dešavanjima.
,,Treći uzrok je što je došlo do preorjentisavanja proizvodnje u smislu da su poskupeli sirevi u čitavoj Evropi, mlekari su pokušali da prave više sireva koji su dugotrajniji i mogu više da zarade nego na mleku i to je dovelo do toga da nemamo dovoljene količine, tu je i izvoz koji je povećan u prvih osam meseci u odnosu na prošlu godinu“, podvukao je on.
Stabilizacija situacije
Kandić ukazuje da se non-stop menjaju mere, usklađuje se uredba. „Pokušavamo da otklonimo probleme i sa snabdevenošću i sa onim sa čime se susreću proizvođači – verujemo da idemo u dobrom pravcu da bude bolja situacija sa snabdevenošću mlekom“, objasnio je Kandić.
Kada imamo ovakvu situaciju u svetu, svedoci smo da u evrozoni imamo inflatoni skok, u Nemačkoj je inflacija bila 10 odsto, teško je predvideti šta će biti narednih meseci, ali verujemo da je ovaj skok inputa, energenata i sirovina u ovim mesecima dostigao maksimum i da će ići ka stišavanju u narednom periodu“, kaže Kandić.
Nerealna poskupljenja, ko koristi gužvu
Kandić napominje da mogu da se kazne oni koji krše uredbu i dodaje da što se tiče ostalih nerealnih poskupljenja njih treba da kazne potrošači.
,,Imamo dobru mrežu trgovinskih objekata, domaćih i stranih lanaca, preporučujem građanima da ako im se čini da je neki proizvod skup u jednom trgovinskom lancu odu u drugi, treći lanac i da se koriste robne marke proizvoda koji su jefitniji nego brednirani, tim pre što su manje-više potpuo istog kvaliteta“, ističe Kandić.
Mora li limuntus da košta u junu 9 dinara a sada 36
Kandić je rekao da nije opravdano da neki proizvod poskupi nekoliko stotina procenata ali najefikansiji način je ograničenje cena i marži.
,,Moramo čekati stabilizaciju svetskih prilika“, podvukao je Kandić.
Prema njegovim rečima, stanje u Robnim rezervama je bolje nego u isto vreme prošle godine, situacija je zadovoljavajuća.
Govoreći o tome da li očekuje nestašicu kukuruza, rekao je: „Ne mogu da očekujem ili ne očekujem nego pratim bilanse i videćemo koje ćemo korake preduzeti“.
Izvor: RTS