Tramvajska mreža u Beču duga je 172 kilometra, što je čini šestom najvećom tramvajskom mrežom na svetu. Grad i gradsko saobraćajno preduzeće Bečke linije svake godine ulažu u modernizaciju tramvajske infrastrukture, a u 2022. godini biće realizovano 30 projekata u vrednosti od 37 miliona evra kako bi se sprovela obnova 9.000 metara šina, prenosi EurocommPR.
Jedan od projekata istovremeno će testirati novi zeleni tramvajski kolosek tako što će u jednom delu između šina postaviti klice sedum biljaka, a u drugom delu gotove prostirke sedum biljaka. Ove biljke su otporne na različite uticaje životne sredine i mogu da opstanu bez navodnjavanja. S obzirom na to da je sukulent, potrebna mu je i manja količina zemlje i ima otpornost na gaženje.
Iako ozelenjavanje tramvajskih koloseka postoji decenijama unazad, biljke koje su se do sada sadile bile su zahtevne za održavanje i zahtevale su mnogo vode.
Pročitajte još:
„Prilikom izgradnje ili obnove tramvajskog koloseka uvek proveravamo da li je ozelenjavanje koloseka moguće. U Beču postoji više od osam kilometara zelenih šina, a njihov udeo želimo stalno da povećavamo, jer one vizuelno obogaćuju pejzaž i imaju efekat hlađenja što utiče pozitivno na mikroklimu’’, izjavio je Ginter Stajnbauer, direktor Bečkih linija.
Testiranje i procena će trajati do kraja 2023. godine.
Pored zelenih koloseka, Bečke linije u budućnosti žele da posvete više pažnje i održivosti u pogledu gradilišta. U okviru jednog od projekata ostvaren je prvi pokušaj da se emisija ugljen-dioksida svede na minimum. Koriste se elektrifikovane građevinske mašine, reciklirani beton tamo gde je moguće, a električna energija koja se koristi potiče 100 odsto iz obnovljivih izvora. Cilj je da se ide korak dalje i da se ubuduće struja proizvodi na samoj lokaciji, prenosi EurocommPR.
Podsećanja radi, još 2019. godine mediji su prenosili da je Bečka linija počela da ozelenjava nadstrešnice na stajalištima tramvaja i metroa kako bi se stvorio prirodni hlad i stanište za insekte. Tokom 2021. godine rađena je i studija o uticaju zelenih tramvajskih staza na biodiverzitet u gradu. Rezultati studije otkrili su da je proučavana površina od oko 3,7 hektara postala dom za preko 300 biljnih vrsta, kao i mnogih vrsta skakavaca, divljih pčela i leptira, među kojima su i neke ugrožene vrste.
Energetski portal
