Zemlje Zapadnog Balkana što pre moraju početi sa energetskom tranzicijom kako bi iz upotrebe izbacile ugalj i prešle na obnovljive izvore energije. Ova tranzicija je veoma složen i komplikovan proces jer su elektrane na ugalj, još uvek, najveći izvor energije.
Evropska komisija započela je implementaciju ranije najavljenog projekta energetske tranzicije kako bi se iz upotrebe izbacila upotreba uglja za proizvodnju električne energije na Zapadnom Balkanu i Ukrajini. Projekat je pokrenut sa ciljem da se pomogne zemljama u ovoj veoma zahtevnoj tranziciji i to kroz pružanje tehničke i finansijske pomoći. Ovaj sistem podrške napravljen je za 14 evropskih regiona, među kojima se nalaze i Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija.
Kada je reč o Srbiji na spisku se nalaze Kostolac, Kolubara, Obrenovac i region Pomoravlja. U BiH su uključene termoelektrane “Ugljevik”, “Gacko”, “Tuzla”, dok će u Crnoj Gori u fokusu biti regiona Pljevlja.
Evropska komisija je detektovala sve regione u kojima se ugalj iskopava i koristi za proizvodnju energije i sve one mogu da se priključe projektu pravedne tranzicije. U projektu mogu da učestvuju i zemlje u kojima nema eksploatacije uglja, ali se on intenzivno koristi.
Pročitajte još:
“Cilj je da svim zemljama pomognemo da se oslobode zavisnosti od uglja, ali da energetska tranzicija bude pravedna”, kažu iz Evropske komisije.
Sredstva za realizaciju ovog projekta obezbeđuju Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska investiciona banka (EIB), Sekretarijat Energetske zajednice.
Trenutna energetska kriza i rat u Ukrajini utiču na to da, gotovo sve zemlje, ponovo počinju sa upotrebom uglja i ponovnim pokretanjem termoelektrana koje su bile zatvorene. Stručnjaci se nadaju da je ova ponovna upotreba uglja privremena i da će se, uskoro, svi “vratiti” na izvore energije koji nisu toliko štetni. Koliko će to uticati na postizanje klimatske neutralnosti i ispunjavanje zacrtanih ciljeva, ostaje nam da vidimo.
Milica Radičević
