Na bezizlaznu situaciju, do koje nas je dovela prekomerna plastika u okeanu, usledio je krajnje nesvakidašnji odgovor. Arhitekta Lenka Petrakova projektovala je plutajući koncept pod nazivom „Osmi kontinent“ čija je uloga da prikuplja i reciklira otpad, ali i da služi kao naučno-istraživački centar kako bi naučnici pratili nivo zagađenja. Za svoje remek-delo, Petrakova je osvojila renomiranu „Grand Prix“ nagradu za arhitekturu.
Kao da je preuzet sa stranica nekog naučno fantastičnog stripa, koncept „Osmi kontinent“ prikazuje impozantno zdanje koje zrači održivošću.
Ovaj samodoljni objekat koristi morske struje kako bi pomerao otpad prema kolektoru gde se dalje tretira i reciklira.
Upečatljivi staklenici u obliku velikih jedara služe za sakupljanje kondenzovane vode, dok solarni paneli koji pokrivaju staklenike obezbeđuju dovoljno energije za zagrevanje rezervoara za vodu, omogućavajući isparavanje i desalinizaciju.
U staklenicima bi se gajile čak biljke, a naučnici bi imali priliku da prate procese koji se dešavaju na vodi i uče iz bioloških funkcija morskih organizama.
Pročitajte još:
Skladna celina od pet nivoa
Ovaj potomak futurističke arhitekture i najnovijih naučnih dostignuća sastoji se od pet nivoa koji mu pružaju višestruku namenu:
1) Barijera koja služi za sakupljanje otpada i prikupljanje energije plime i oseke
2) Kolektor, gde se otpad sortira, reciklira i skladišti
3) Centar za obrazovanje i istraživanje vodenog okruženja
4) Staklenici u kojima se uzgajaju biljke i desalinizira voda
5) Stambeni prostori sa pratećim objektima
Svaki od glavnih delova dizajniran je u skladu sa zahtevima životne sredine tako da omogući samodovoljnost stanice. Istraživačko-edukativni centar je povezan sa sakupljačem i staklenicima, dok stambeni prostori, javni prostori i prateći objekti prolaze kroz centar zgrade i povezuju sve delove.
