U Evropskoj uniji je u 2020. godini 38 odsto struje dobijeno iz obnovljivih izvora, koji su tako u Uniji prvi put pretekli ugalj i gas kao do tada glavne izvore proizvodnje električne energije.
Učešče fosilnih goriva u energetskom miksu EU palo je na 37 odsto, dok su izvor preostalih 25 odsto energije bile nuklearne elektrane, pokazala je studija koju su 25. januara objavili klimatski tink-tenkovi Ember, iz Londona, i Agora energetski zaokret (Agora Energiewende), iz Berlina.
U 2020. godini povećani su kapaciteti kako vetroelektrana, tako i solarnih elektrana, i one su proizvele 14 odsto, odnosno 5 odsto, a zajedno približno petinu struje proizvedene EU.
Preostalih 19 odsto struje iz obnovljivih izvora generirano je u hidroektranama ili od biomase, pri čemu su kapaciteti ta dva izvora u EU proteklih godina stagnirali i nisu se povećavali.
„Na počeku decenije globalne klimatske akcije, zadovoljstvo je videti da je Evropa već stigla do prekretnice u pogledu zelene energije. Brzi rast energija vetra i sunca primorao je ugalj na povlačenje, ali to je tek početak“, izjavio je viši analitičar u tink-tenku Ember Klajmat Dejvid Džons.
Povećanje učešća obnovljivih izvora i smanjanje udela uglja znači da je proizvodnja električne energije u Evropi prošle godine bila 29 odsto čistija nego 2015. godine.
„Evropa se oslanja na vetar i solarnu energiju kako bi osigurala ne samo da se do 2030. postepeno izbaci ugalj, nego i proizvodnja gasa, zamene nuklearne elekrane i zadovolji rastuća potražnja za strujom zbog električnih automobila i toplotnih pumpi„, dodao je Džons.
Pročitajte još:
Tokom 2020. godine kapacitet vetroparkova i solarnih elektrana povećan je za 51 teravat-čas (TWh), što je znatno iznad proseka, ali studija ukazuje da će taj rast morati da bude i 100 TWh godišnje da bi EU do 2030. godine dostigla obavezujuće klimatske ciljeve koje je sebi zacrtala.
Članice EU su prošle godine predstavile planove za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora, ali ti planovi u ovom trenutku omogućavaju ukupno povećanje od 72 TWh godišnje.
Vidljive su i velike razlike među pojedinim članicama. Pa tako, iako je Danska prošle godine proizvela 62 odsto svoje struje od energije vetra i sunca, ili dvostruko više od Irske koja je na drugom mestu, njen je tržišni udeo relativno mali sa 18 TWh.
Istovremeno, sedam zemalja nije zabeležilo gotovo nikakav napredak u proizvodnji obnovljive energije, i to su Portugal, Rumunija, Austrija, Italija, Češka, Slovačka i Bugarska.
Međutim, na energetsku sliku u EU uticala je tokom 2020. i pandemija, pa je tako potrošnja struje zbog lokdauna i zamrzavanja privrednih aktivnosti 2020. bila 4 odsto manja, a potražnja na tržištu bila je manja nego prethodnih godina.
Zato su sa smanjenu potrošnju uglja prošle godine u podjednakoj meri zaslužni obnovljivi izvori energije, kao i pandemija i smanjena potrošnja.
Ipak, uticaj pandemije na potrošnju struje nije dugo trajao i u drugom delu godine pad potrošnje fosilnih goriva se zaustavio, delom i zahvaljujući manjoj aktivnosti nuklearnih centrala, koje su proizvele 10 odsto manje energije i zabeležile najtežu godinu u svojoj istoriji.
Ukupno gledajući, potrošnja uglja opala je u 2020. godini u EU za 20 odsto, a u odnosu na 2015. godinu je prepolovljena. Međutim, potrošnja prirodnog gasa smanjena je prošle godine za samo 4 odsto, i to najviše zbog cene koja gas čini i dalje najjeftinijim fosilnim gorivom.
Najveće smanjenje udela uglja u energetskom miksu, za polovinu, registrovano je u Holandiji i španiji, dok je u Poljskoj potrošnja uglja smanjena za samo 8 odsto.
Izvor: Beta/Euractiv
