U nemačkim saveznim državama koje su posebno pogođene sušom nedavno je zabeležen snažan rast uzgoja sirka.
Sirak se koristi u ishrani ljudi (zrno), ishrani stoke (zrno i cela biljka), ali i u prerađivačkoj industriji (zrno, stablo i metlica). Od njega se preradom može dobiti glukoza, skrob, šećer, gluten, alkohol, pivo, prekrupa za stoku.
Po svom hemijskom sastavu njegovo zrno slično je kukuruzu, ali bolje podnosi nepovoljne uslove. To su prepoznali nemački ratari koji ga sve više seju. Tako je 2015. godine na njihovim njivama bilo posejano oko 8.600 hektara ove žitarice, a 2020. broj se povećao na 11.100 hektara.
Tako na obradivim površinama ove zemlje čini oko 0,1 odsto obradivih površina.
Dobro podnosi sušu
U saveznim državama koje su posebno pogođene sušom nedavno je zabeležen snažan rast uzgoja ove kulture, a to se posebno odnosi na Sasku-Anhalt i Bradenburg. Takođe i u Bavarskoj je tokom poslednje tri godine zabeležen pojačan njegov uzgoj. U ostalim delovima rast je umeren do stagnirajući.
Pročitajte još:
Prema Nemačkom odboru za kukuruz (DMK), teško je predvideti kako će se razvijati njegova proizvodnja u sledećim godinama. Ističu da to najviše zavisi o tome u kojoj se meri ubrani proizvodi mogu koristiti na farmi.
Takođe, dalji razvoj proizvodnje biogasa će odrediti hoće li se koristiti više ili manje sirka kao zamena za kukuruz.
Zamena i za silažni kukuruz
Zbog svog biohemijskog sastava i vrednosti krme neke su sorte sirka prikladne kao dodaci ili čak zamena za silažni kukuruz.
Inače, ova biljna vrsta prilagođena je suvim područjima, a njegov razgranati i dubok korenov sistem ima dobar pristup vodi. Njegova sposobnost prikupljanja vode iz zemljišta smatra se odlučujućom za dobar rod tokom sušnih godina.
Izvor: Agroklub
