Nedavni izveštaj nezavisne institucije francuske vlade Frans Stratežija, pokazalo je da ekološke farme posluju s većim dobitkom u odnosu na konvencionalne. Iako se u njemu priznaje da u takvoj proizvodnji prinosi više variraju, Žilijen Fose, jedan od autora ovog istraživanja takođe tvrdi da ona ima ogroman potencijal u borbi protiv klimatskih promena.
„Korišćenjem otpornijih sorti, diversifikacijom proizvodnje i razvijanjem bioloških sredstava koji olakšavaju borbu sa insektima moguće je poboljšati ekološku otpornost“, naglasio je u razgovoru za Euractiv.
Analizirajući ekonomske podatke iz naučne literature i simulirajući model farme, istraživači su otkrili da je 41.600 poljoprivrednih gazdinstava koji poseduju zajedno dva miliona hektara pod ekološkim uzgojem, finansijski u boljem položaju. Takođe, pretpostavka je da bi se svakoj konvencionalnoj proizvodnji profit povećao za 25 odsto kada bi se prebacila na ekološku.
Više cene proizvoda
Ove brojke se razlikuju od sektora do sektora, a vinogradarstvo ima najviše koristi.
Na osnovu podataka koje je još 2017. godine objavio francuski Nacionalni institut za statistiku i ekonomske studije (INSEE), eko vinogradi ostvaraju gotovo dvostruko više prihoda po hektaru. Ova značajna razlika može da se pripiše prodajnoj ceni takvih proizvoda, koja je nekad mnogo viša nego kod običnih.
„Iako su tržišne brojke u voćarstvu, povrtarstvu i stočarstvu niže, utvrđeno je da je i ekološka proizvodnja na tim područjima povoljnija“, dodaje Žulijen.
Pročitajte još:
Novi sistem koji bi nagrađivao eko promociju
Kako bi podstakao farmere da se okrenu zelenoj poljoprivredi, Frans Strateži preporučuje da javna pomoć koja bi im bila dodeljena, posebno iz ZPP-a bude proporcionalna njihovim naporima da smanje svoj uticaj na životnu sredinu.
Takođe predlažu da se uvede sistem tzv. bonus-malus koji bi nagrađivao pozitivne akcije u vezi sa sa zaštitom životne sredine i bioraznovrsnosti, a istovremeno oporezivao ona gazdinstva koja previše koriste pesticide i ostala sredstva koja povećavaju udeo štetnih gasova.
Šta kad agroekologija postane norma?
Međutim, prema Pjer-Mari Uberu, istraživaču i koordinatoru Evropske poljoprivredne inicijative na Institutu za održivi razvoj i međunarodne odnose (IDDRI), malo je verovatno da će agroekološke oznake i sertifikati igrati veliku ulogu u ovom zelenom prelazu.
„To je zato što se eko poljoprivreda, kako bi zadovoljila zahtevne standarde, oslanja na značajnu razliku u cenama u poređenju sa konvencionalnom. Međutim, ako agroekologija postane norma, takva praksa više neće biti opravdana“, pojašnjava Uber.
Da li će ostale države članice preispitati tu mogućnost, tek će se videti. Međutim, u Francuskoj se pojam agroekologija već probio u politički leksikon, a ministar poljoprivrede Žilijen Dunormondi najavio je podsticaj ovoj vrsti tranzicije.
Izvor: Agroklub
