I dok se ovdašnji baštovani trude da svoje vodene vrtove ulepšaju hijancintom zbog njegovih ljubičastih cvetova i neobičnih listova u obliku kašika, stanovništvo Afrike mu nije toliko blakonaklono. Štaviše, za njih je vodeni hijacint – korov, i to smrtonosan, što je uobičajen slučaj kada se nastani i proširi van svog mesta porekla, odnosno Amazona. I u Evropskoj uniji je proglašen za „neprijatelja“, te je tako zabranjeno njegovo uzgajanje i prodaja.
Ova invazivna vrsta je na afrički kontinent dospela na kraju 19. veka iz Južne Amerike. Preplavljujući jezera i druge vodene površine, uništila je biodiverzitet i dovela u opasnost opstanak ogromnog broja ljudi. Nedavno istraživanje ekonomskog uticaja ove biljke na Benin otkrilo je da su, usled njenog ogromnog prisustva tokom 1999. godine, prihodi 200 hiljada ljudi bili srezani za 84 miliona dolara.
S tim na umu startap Green Keeper Africa, osnovan 2014. godine, pokušava da smanji rasprostranjenost korova tako što ga čupa i koristi za stvaranje vlaknaste supstance koju je moguće koristiti za uklanjanje naftnih mrlja.
Startap vodeni hijancint pribavlja iz jezera na severoistoku zemlje gde biljka žiteljima zadaje ozbiljne glavobolje. Debeli „tepih“ korova na vodi sprečava ribolov, te je glavni izvor zarade lokalne zajednice tako blokiran. Sunce i vazduh ne mogu da prodru u vodu pa riblji fond postaje sve siromašniji. Povrh toga, lepi predstavnik flore iz tropa donosi đavolske muke tokom sezone poplava tako što onemogućava da višak vode prodre u reke i kanale za navodnjavanje. Ni šume mangrova, bogati, ali krhki ekosistem, nisu imune na negativni uticaj izuzetno problematične invazivne vrste. Smeta i pticama i ometa rečni transport. Komarci koji prenose zarazne bolesti, s druge strane, u ovoj biljci pronalaze savršeno stanište!
Nakon što „požanje“ hijancint, Green Keeper Africa ga suši i sitni. Dobija se GKSorb koji se potom pakuje u kese, jastuke i „čarape“. Finalni proizvod se prodaje kao komplet za upijanje naftnih mrlja u hitnim situacijama. Može da upije do 220 litara nafte!
Na listi kupaca GKSOorba-a se nalaze i naftne i gasne kompanije zato što predstavlja eko-alternativu postojećim metodama čišćenja naftnih mrlja, koja „radi“ i na kopnu i u vodi. Nakon obavljenog „posla“, ostaje manje otpada koji je uz to manje štetan za životnu sredinu.
Pošto ne žele da njihovi ga njihovi klijenti tek tako odbace i teže tome da zatvore krug kruženja materije, od sirovog materijala do uništenja smeća, startap prikuplja smeće natopljeno naftom i spaljuje zarad proizvodnje energije. Nažalost, brzina širenja hijancinta je ogromna, pa je pitanje da li će startap uspeti da trajno oslobode stanovnike Benina naizgled zavodljivog zla.
